среда, 07. фебруар 2018.

Prolom voda


Ovamo, onamo, hoću-neću, pa ipak, morao sam da prelomim.
Izbor je ipak pao na niskomineralizovane vode (ovo ne isključuje potrebu za onim visoke mineralizacije, ali njih bih ipak ostavio kao dopunske, baš kao „suplemente“).
Od njih, IPAK one bazne, ako ništa drugo, one su (čini se) ređe.
Vode visoke alkalnosti nisu baš „vode mladosti“ a i nizak sastav teških metala (pa i šire minerala) se skoro i podrazumeva (većina soli metala, bar onih kojih u vodama ima, nisu rastorne na visokim pH vrednostima (vrlo uslovno i vrlo uopšteno rečeno)). Tako da ono čemu se mogu pohvaliti ide (praktično) kao podrazumevana vrednost (default) a predstavlja se kao nezavisno (dva nezavisna benefita).
Iako se uzimaju kao „lekovite“ kod kalkuloza (u bubregu), opet (moram) da podsetim da za sam nastanak ni tvrđe vode nisu „odgovorne“ (dobro nisu ličnosti, mada ih skoro takvima tretiram, ako već voda ima „pamćenje“ (pa sad kakvo god, i kako god nama neprijemčivo) mogu imati i „ličnosti“). To je poremećaj metabolizma sa mnogostrukim uticajima, a bez uticaja proteina (od apsorpcije minerala do mineralizacije u organima za izlučivanje) nema ništa, tako da ostaje da treba (za takve slučajeve) piti što više vode, ne mora biti ni izuzetno meka, ali ima logike u tome da izostanak (prostih) rastvornih soli ne može (bar) da škodi, tj. može biti od toga i benefita (ako je kalkulus na bazi karbonata ili mu je „promoter“ (medicinska struka će mi oprostiti ako nisam baš najstručniji u korišćenju izraza) kalcijum (kalcijumovi joni, koji naravno – ne dospevaju direktno iz vode kao takvi).
Nije nemoguće da poremećenu ravnotežu možemo lakše povratiti korišćenjem ovakvih voda ALI uvek uz savet lekara i ne samo njima (moguće je da su potrebni i medikamenti ili u najgorem slučaju i intervencija, hiruška, ovakva ili onakva (makar ultra-zvučno „razbijanje“).
Bilo kako bilo, u preventivne svrhe će veća količina tečnosti biti od koristi a po tradicionalnoj mediciji od ovakvih voda, bolje nema.
E sad, dodatna dilema je bila Prolomka ili (po hemijskom sastavu „posestrimom“) Bankia (vrlo „uslovno“ jer genezom su možda tek „sestre od tetke“, makar zbog vulkanskog porekla ali ne više od toga). Tu sam prelomio, ne po „patriotizmu“ već pre svega po nižem sastavu minerala uopšte, naročito natrijuma. Dodatno će neki naći da je i niži sastav fluora dodatni benefit, što objektino ne mora da bude a meni lično čak i nije (Bankijinih 0,5(1) je prosto idealno). Kao perce koje je povuklo tas na vagi bio je i ukus, koje je neutralniji (makar možda i bljutaviji, strogo gledano) kod Prolom vode („Prolomke“).
Na kraju krajeva, nije mnogo ni bitno, kasnim iz drugih razloga („no can do“).
PROLOM VODA
„Izvor Prolom vode se nalazi na istočnim padinama planine Radan, koja pripada najstarijem vulkanskom masivu na ovim prostorima.“ Radan planina jeste u ne mnogo naseljenoj oblasti (naročito nema teške industrije u blizini) što jeste činjenica koja se navodi i na zvaničnom sajtu.
Na sajtu ćete naći moguća lekovita svojstva od kojih su neka i klinički ispitana. Blog nije namenjen takvim primenama, već preporuci za svakodnevno pijenje vode u svrhu održanja dobrog zdravstvenog stanja i kondicije, gde ova voda svakako zauzima visoko mesto.
Opis (zvanični): Prolom voda pripada grupi niskomineralizovanih, visokoalkalnih, bikarbonatnih voda.
Dodatno: pripada grupi „natrijum-hidro-karbonatnih“, silicijumskih, alkalnih, oligomineralnih i hipotermalnih voda.
(što jest' jest'; nemam šta tu da dodam; osim da je epitet „silicijumskih“ tek graničan zbog relativno niskog sadržaja Si)
Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (podaci sa etikete):
Suvi ostatak na 180 °C: 148 mg/l (ovo i nije tako malo ali je pretežno od NaHCO3).
Temperatura vode: 29-32 °C (hipotermalna, al' „prava banjska“).
Opšta mineralizacija:  (*) mg/l (nije data, ovo je računski prema sastavu);
*bez metasilicijumove kiseline
pH: 8,8 – 9,2
(ovo je navedeno na sajtu, na etiketi (novoj) je 8,8 a na staroj je bilo 9,2)
U principu se više slažem da se ovako predstavi jer je bliže istini. Moja lična merenja (u toku izrade doktorata) su pokazivala oko 8,9 (skoro zakucano na „tri osmice“ (8,88) a išlo je od 8,75 do blizu 9); u drugim vremenskim periodima i do 9,1 (mislim da nisam došao do 9,2 no ne isključujem da je moguće).
Osim toga, smatram vrednost od oko (blizu) 9 skoro idealnom (dobro može i manje ali za malo „mineralizovaniju“ vodu).
CO2 (g/l): 0,0 mg/l

(dobro, ovo je naglašeno ali nije NEOPHODNO, podrazumeva se (na pH od približno 9)

Hemijski sastav:

Anjoni 
mg/l
Katjoni 
mg/l
Cl-
2,00
Na+
47,80
F-
0,12
K+
0,50
SO42-
3,00
Ca2+
3,00
NO3-
N/A
Mg2+
0,10
HCO3-
72,60


Silicijum (kao "metasilicijumova kiselina"): 3,25 mg

Tvrdoća vode: "ukupna" je data kao manja od 1,0 °dH (na sajtu) a na etiketi kao "manje od 0,2 °dH; računski:0,443 °dH odnosno 7,91 mg CaCO3
(napomena: svi katjoni, osim natrijumovog, su dati kao "manje od" pa je računski data tvrdoća, zapravo maksimalno moguća, u principu je manja od 0.4 nem. stepena ili 7 mg CaCO3).

Nitratni jon nije dat, verovatno ga ima u maloj koncentraciji (svakako ispod 1 mg/l ).

Komentar sastava: 

VEOMA POSEBAN! (svakako je skoro čist rastvor NaHCO3 konc. nešto veće od 0,001 mol/l).

Prva primedba, svi joni su dati sa najmanje jednom značajnom cifrom viška, ne shavtam čemu tolika "preciznost" (tačnost nije sigurno), (bar) jedna "decimala" je tu svakako suvišna (nema nikakav značaj, osim možda "psihološki", no onima koji ne čitaju ne znači a oni koji čitaju pa "bode oči").
Relativno visok sadržaj natrijuma vodi daje ukus (razlikuje je od destilovane, inače bi bila blizu istoj). On jeste viši od "niskog sadržaja" Na za vode (do 20 mg/l) ali je i dalje dovoljno nizak da do 2 lit. ove vode neće remetiti bitno čak ni restriktivne dijete (po pitanju Na), ali je ipak 100-nak mg od dozvoljenih (npr.) 500 nešto što ukazuje na konsultaciju sa lekarom (možda ograničiti unos na litar dnevno). Za sve ostale ovo NIJE (nikakav) problem, više ćete natrijuma uneti kriškom ili dve hleba (standardnog).
Ako je kod hrane "nizak sadržaj Na" ispod 50 mg/porciji, onda je ovde ta "porcija" svakako velika (ceo litar), i svakako je za par čaša dnevno nepotreno i pominjati (sadržaj natrijuma). Ipak, možda ovim nije idealna za odojčad što svakako treba proveriti sa pedijatrom.

Sadržaj ostalih minerala je dovoljno nizak da obeshrabri pokušaje pijenje destilovane vode. Metasilicijumove kiseline ima ali ona nije posebno zastupljena u ovoj vodi, no svakako je dodatno "oplemenjuje".

Tvrdoća vode je izuzetno niska i po tom parametru je svakako vrhunska (ako se mala vrednost uzima kao pozitivna). Praktično NEMA tvrdoće. U odnosu na destilovanu vodu, conc. Ca i Mg skoro i da nisu od značaja.
Ovo ipak opominje da je dugotrajno i isključivo pijenje ove vode nešto što bi trebalo da se radi u dogovoru sa lekarom, a ranije pominjane studije bi rekle da time čak (iako malo verovatno) možete povećati rizik u vezi sa kardiovaskularnim problemima. Lično nisam posebno ubeđen u to, ali ostaje da je oblast NEDOVOLJNO istražena (vidi tekstove o pijenju destilovane vode).
Uz kvalitetan unos Ca i Mg hranom i dodatnom vodom sa (makar) srednjim (uobičajenim) sadržajem ovih metala, NE BI trebalo da bude ikakvih problema čak i da Prolom(ka) bude osnovna voda za piće.
Svakako, ovim (malom tvrdoćom), kao i visokom alkalnošću, se (prosto) NAMEĆE kao dodatna (dopunska) voda za piće u dugom vremenskom periodu.

Flouridnog jona ima tek 0,12 mg/l i to je u Srbiji uobičajena (mada, najverovatnije, nedovoljna) koncentracija. "Fluoro paničari" (čak i mnoge moje kolege?! Neverovatno, zar ne?) bi uglavnom bili zadovoljni (iako bi ih moja vodovodska voda još više ushitila (sa "0,0", tj. sličnom vrednošću).
Racionalno, ovo je nedovoljno ali uz pravilnu ishranu i prosečne suplemente fluora (makar zubna pasta isključivo) ne bi trebalo (za većinu) da bude problem.
Lično sam skoro (ali skoro) umislio da mi se zubi više kvare pri pijenju voda bez fluora (ah, naučnik u meni kaže da pored drugih faktora i neprezicne statiskike i uopšte evidencije, nije objektivno), ali čak ni uz taj (subjektivni) stav, ne bih ovo uzeo kao preterano negativno (no, ipak moram, makar koliko malo).


Ocene:

Formalni sastav 8/10, Sastav* 9/10, subjektivni utisak 9/10, ukus 8/10**, posebnost sastava 10/10, izbalansiranost sastava 8/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 8/10, pogodna kao dopunska voda 10/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 89/100.

*sa subjektivnom primesom (ali cepidlački).
**prilično „neutralan“ (normalan), posle „normalne“ (vodovodske ili umereno tvrde flaširane) deluje „ustajalo“ i pomalo bljutavo, ali samo ako se pije „neposredno posle“.
Kategorija (vrsta):  meka (umereno tvrda) voda, bazna, relativno niske mineralizacije (daleko od “ultra-niske”). Po sastavu: kao što sam i sam naveo (Ca/Mg/Na hidrogenkarbonatna).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično jedna od češćih od onih koje koristim. Pre svega kao (“običnu”) pijaću vodu. Može biti i primarna voda, ali ostaje sumnja da je za to idealna. Svakako je idealna ako se koristiti kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (čest slučaj u Srbiji i šire u regionu (Balkanu). Idealna u količini od 0,5 do 1,0 litar (bez ikakvih potreba za konsultacijama sa medicinskim stručnjakom), odnosno od 20 do 50% vašeg ukupnog unosa vode u dužem periodu.  Zbog (uopšte) niskog sadržaja minerala, a naročito F, Ca i Mg može (treba) se kombinovati i sa normalnim vodovodskim ali i (posebno, makar u manjoj količini) visoko mineralizovanim vodama.
Zbog niskog sadržaja fluora, konsultovati se sa stomatologom o potrebi dodatnih suplemenata fluora ukoliko se koristi kao primarna u dužem periodu.
My absolutely  (moja apsolutno) NO. 3 ?
Svakako ne, ali zaista ima jedinstven sastav i uopšte je posebna voda.
Možda i moja no. 2 „dopunska“ voda.
Relativno niska ocena ne treba da se uzima kao neki apsolutni kriterijum. Blizu 9 od 10 je vrlo visoko a više od toga je zbog toga što je jako niske mineralizacije i nešto većeg sadržaja natrijuma te ukusa koji nije (baš) poseban. Na kraju krajeva ako (ikada) budem pravio liste, biće tu i kategorija “banjskih voda” gde će svakako biti preko 90 možda i blizu 95 („boda“).
Dakle, OVO SU OCENE ZA VODU (VODE) KAO PIJAĆU (PIJAĆE). U tom smislu je “Prolom voda” objektino nešto ispod prethodne dve što su ocene i potvrdile (kako sam ih pravio pre pisanja prvog teksta, time je veći značaj). Međutim u svrhu „pomoćnog lekovitog sredstva“ svakako je bolja od mnogih voda koje će imati veću (uslovno) ocenu, odnosno u samom vrhu (npr. slična „Gornjoj Banji“ ili (još nepredstavljenoj) „Bankiji“).
U svakom slučaju ocena kao pijaće vode joj svakako nije niska. I svakako je jedna od voda koju morate bar probati i povremeno piti. Za pojedine bolesti i uopšte kao dopunska voda je prosto savršena.

Zapažanja:  I pored visoke pH vrednosti, Prolom voda nema izrazito alkalan (bazni) ukus. Iznenađeni? Ja sam sve manje, ali moram da priznam da nije baš uobičajeno.
Slično „odmenjskoj“ (ali malo bolja po ovom pitanju) nema preterano SVEŽ ukus ili bar ne često (ili bar ne u svakoj situaciji) … Neutralan ukus sam po sebi ne može biti ništa loše ali ipak nije idealan. Jedva da se oseča da je voda bazna a pH 9 je na gornjoj za pijaću vodu (ne računajući „banjske vode“).
Ne, nije bezživotna, daleko od toga, ali nije ni (ono što se kaže) “puna života” ("iskričava").
Lična kategorija vrsta: Omiljena. Primarno „dopunska“ (dodatna za vodovodsku od koje je dijametralno različita).
Ne mogu a da ne pomenem da spada u skuplje vode na domaćem tržištu, rame uz rame sa nekim mineralnim a od izvorskih (pa čak i „banjskih“) je najskuplja (čisto domaća) voda na tržištu.
Naravno, na ovo utiče (relativno) jak marketing, ali pre svega duga tradicija (preko 50 godina), pozitivna povratna sprega onih koji posećuju (Lukovsku) banju, preporuke lekara, medicinska istraživanja koja su potvrdila pozitivno dejstvo kod nekih bolesti i stanja i slično.

Pogledajte (obavezno) i sajt:
http://www.prolomvoda.com

gde ćete naći više informacija, naročito u smislu lekovitosti ove vode.
(ponavljam, ovde je razmatrana pre svega kao pijaća voda)

Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Preporuka. (Recommended)

Нема коментара:

Постави коментар