петак, 07. септембар 2018.

Smart Water


Smart Water („Mudra voda“)
Prvo da rasčistimo: ovde je mudar samo marketing (biznis šire gledano) tako da dvosmislenost naziva treba shvatiti kao smartly way for more money out of thin air by water (pametan način za više novca iz vode … i vazduha).
Reklama je čudo a “novinarčići” će se utrkivati da Vam kažu da ćete biti pametni ako pijete baš ovu vodu. Reklama možda neće ništa ni koštati (ulaznica za neki performans i (besplatan) koktel (party)).
Proizvod je Coca-Cola kompanije, a originalno Glacéau kompanije (koju je, valjda, CC kupila …).
O.K.
Šta je to zapravo?
Napravljena voda (o kojima sam ceo tekst ispisao a mogao bih do 101 i nazad (toliko)).
Nije da su mi baš ukrali ideju (nisam prvi došao na nju, iz naučnih razloga se koristila i pre nego što je komercijalizovano, ili se makar navodilo kao mogućnost za eksperimentisanje bez neke preterane primenjivosti u praksi ili tek za područja bez vode, gde bi se baš kondenzacijom iz vazdušne pare dobijala (što rade neka afrička plemena u pustinjama), te dodatkom p.a. soli popravio “elektrolitički status” takve vode (pa i ukus, što da ne).
Zanimljivo – svakako. U trendu – itekako. Nije štetno – skoro savršeno. Korisno – umereno.

Ukratko
 (da ne čitate ceo tekst, možete još pogledati (uslovno) ocenjivanje na kraju i zaključak nakon toga)
1) Da ili ne? – Možda.
2) Probati? – Da, svakako.
3) Koristiti svakodnevno? – Ne baš, ali je moguće (namenjena je tome).
4) Koristiti isključivo? – Ne bih preporučio.
5) Koristiti povremeno? – Da, svakako (ukoliko Vam finansije dopuštaju).
6) Koristiti kao dopunsku vodu? – isto kao i prethodno.
7) Koristiti posle fizičkih aktivnosti? – nije baš idealna (ni za to), ali može da posluži.
8) Za šta je posebno preporučljiva? – Po meni za putovanja (ionako koristite flaširanu vodu), u slučaju problema sa varenjem (dijareja) – umesto prokuvane vode i slično.
9) Za detox? – Skoro. Za detox je svaka voda o.k. naročito dobrog sastava i kad ima silikata. Ovde je više u smislu zamene za destilovanu vodu (zapravo jeste destilovana samo “doterana”). Potencijalno je najviše baš za ovu namenu zbog izostanka mineralnih hemijskih supstanci (osim dodatih) i organskih (jedva da ih ima u tragovima, red veličine ppb).
10) pro & cons. – Za: Jak brend, u trendu, praktično bez bakterija (mikroorganizama) te štetnih hemijskih supstanci (daleko ispod dopuštenih granica, jako prečišćena voda); Protiv: jednostavan sastav (mineralizacija daleko od idealne), ukus koji je bliži destilovanoj nego “običnoj” vodi, ali (pre svega) relativno visoka cena. Da, jefinija je od Evian vode i drugih jako brendiranih prirodnih, ali i dalje je to cca. 50% skuplje od dobrih prirodnih izvorskih (flaširanih) voda.

Dodatne informacije (kad budete imali vremena)
E sad … ako je i meni koncept pravljenja vode nije bila ideja koja je totalno suluda, šta reći za OVAJ koncept?
Koncept, ko koncept, još i nekako. Prvo što tu nije jasno je da li je zaista to destilisana voda (sa dodatim mineralima) ili je možda i RO voda (što je jeftinije) sa dodatim mineralima? Destilacija bi (ironično) makar (većim delom) opravdala cenu, i (makar) nudila vodu skoro sterilisanu (zavisno od toga kako se destiliše, po farmaceutskim standardima sterilisanu, no uz veće troškove, verovatno je otpalo u verziji 0.11). Ne, nemam ništa ni protiv RO ali onda bi cena morala biti manje bezobrazna (bar).
Ma daj, koncept je bolestan, rećiće (u slobodnom razgovoru) 80-90% stručnjaka za vodu (ne samo (fiziko)hemičara i tehnologa, nego (baš prvenstveno) i hidrogeologa, građevinaca, i drugih koji se direktno ili indirektno bave vodom). No, kao moju (neostvarenu) ideju iz mladosti moram u osnovi da branim koncept, makar da “može da prođe” (bez većeg pljuvanja i nipodaštavanja … i molim bez dovikivanja “branitelju zlih i pohlepnih koorporacija” … nisam (bar) plaćen za to, onda bih mogao biti bolji advokat od svih onih javnih (na net-u)).
Dodatak “elektrolita” (soli) je vrlo kontroverzan. Mogli su to uraditi (MNOOOGOOO) bolje. Ovako je mogao i “mali Perica”, a tvrdim da bih za par nedelja (eksperimentalnog rada) dobio neuporedivo bolji rezultat. Ako su soli samo sunute u vodu (što je najverovatnije) onda su totalno omašili. Ako su (tehnolozi) morali da ispune marketinški hir (ali bukvalno), onda im dajem prelaznu ocenu (6-), jer je izbor soli onda logičan (možda je i trik da se i stručnjaci zbune). Naime, hloridne soli su upravo idealne za brzo rastvaranje u pari ili prilikom kondenzacije (u vodi još i više), a vrlo malo hidrogenkarbonata malo manje ali zbog tog MALO nije problem (“no problem”).
Na net-u se pominje i da sadrži sulfate ali ih (bar verzija za “Zapadni Balkan”) nema. Lično bih ih koristio, makar u manjoj meri. Hlorida ima (iako se u par tekstova “branitelja” SW pominje upravo da ih nema, a oni su osnova ove vode (dominantan anjon u rastvoru)). Kalijum hidrogen-karbonat mi je zanimljiv izbor.
Nisam posebno protiv, ali ni ZA. O.k. NULA natrijuma zvuči Fancy (Fensi), ali nije neophodno. Sa druge strane većina pijaćih voda (izvorskih, bilo česmuša ili flaširanih) ima manje kalijuma, što kod upotrebe pojedinih lekova može biti bolje (tj. ako su već hteli “optimum” mogli su da kombinuju Na i K u ekvimolarnom sastavu K, ili (još bolje) malo i preko toga). No to je duga priča (iz prethodnih tekstova se može nazreti u kom pravcu treba ići).
Ajd’ (pre nego što se to upotrebim u nekom naučnom časopisu) da se osvrnem i na KLASIČNU GREŠKU pri pravljenju veštačkih voda (“slatkih” ili slanih (morskih pre svega)). To je dodatak hidrogen karbonata (obično Na). E jest’, kada je hidrogen karbonata više, onda i nekako, ali ako je to manja količina (npr. koliko piše u receptima za sintetičku morsku vodu (SMV), a to je mnogo više nego za pijaće) onda da bi se dobila optimalna pH vrednost (kod SMV 8,10-8,25) onda treba koristiti karbonatne jone inače će te se “nadodavati” natrijum hidroksida (relativno govoreći) da bi to dobili. Slično i ako se želi “optimalna” pH vrednost pijaće vode (ovde se baš tako navodi, ali ne i koliko je to, verovatno 7,40 što odgovara krvnoj plazmi) ili makar u poslednjoj deciniji (ili dve) najpopularnijoj – BLAGO BAZNOJ (pH preko 8 ili makar toliko) onda je HCO3- čist autogol. Doduše, karbonati traže malo kompleksniji sastav, a ovde je puferski kapacitet mali (teži nuli, jer su soli proste, ne hidrolizuju i još važnije nema kombinacije koja liči na pufer, a kamoli koja to jeste). Morao bih da izmerim pH vrednost jer je kriju “kao zmija noge” ali po sastavu i načinu pripreme možda je bliže 7,0 nego 7,5 … pa dobro bar je blizu 7,40 ili Evijanu (7,2).
“Mali Perica” je naravno tim prehrambenih tehnologa (uz pokoji primerak hemičara i/ili farmaceuta, uz po bar nekog profesora iz sve tri struke, bar kao konsultanta). I kako je “tim snova“ totalno omanuo? Dešava se i najboljima (slučaj Argentine i Brazila na svetskom fudbalskom prvenstvu, kao i najbolji – Nemačke, glavnog favorita koji je ispao u grupnoj fazi), a ovde je, kao što je već rečeno, uslovljeno prostim sastavom, zahtevima za visokim sadržajem kalcijuma (?!) i niskom cenom (naročito ovim).
Nije samo štrcanje (sprej/magla) koncentrovanih rastvora u paru, nego je i to da je kalcijum pre svega rastvoran kao hlorid, dok su karbonat i naročito sulfat ograničeno rastvorni (ali ne i baš ekstremno nerastvorni). To je pre svega, a malo i do Mg-a, no ne bih nastavljao ovu (previše stručnu priču). Poboljšana verzija je navedena u kasnijem tekstu (za Zapadno tržište, mislim da je USA).
Rezultat je voda koja je već umereno tvrda, bez nekih posebnih benefita za to (ni pH ni kompleksniji sastav). Dodate soli jedva da popravljaju (čine) ukus, jer on i dalje „vuče ka“ destilovanoj vodi. To je i glavna zamerka, niti ima dobrog ukusa niti je meka voda ... no, naravno igra se na siguricu – neželjeni efekti su minimizirani (čak i u odnosu na dobru česmušu), zbog (ipak) niskog sadržaja elektrolita, a i tvrdoća je manja od prosečne (iako zbog doktrine zvanične medicine i da je veća to ne bi moglo da se uzme kao negativno čak ni kod onih koji pate od „peska“ ili „kamena“ u bubregu).
Sastav je različit (na raznim tržištima), bar tako izgleda po dostupnim informacijama.
Npr. na Zapadu (nema ni veze gde već, mislim da je USA), kažu:
Smart Water Ingredients
The following are the Smart Water ingredients, measured per liter:
  • Distilled water
  • 15 mg of magnesium
  • 10 mg of calcium
  • 10 mg of potassium carbonate
Znači, osnova destilovana voda, sa 15 mg Mg-a i 10 mg Ca (znači više Mg, što je u trendu, više dobro zvuči nego što jeste). Ovo je sasvim o.k. i taman da se ispune svi „zahtevi“ o dobroj vodi za stalnu upotrebu (o čemu sam pisao u ranijim tekstovima).
Ovako se dobija meka voda (strogo gledavši je „Moderately hard water“  umereno tvrda voda), gotovo idealne tvrdoće (ispod 100 mg/l CaCO3 ekvivalenta, od toga više Mg tvrdoće).
Preciznije ovo je taman ispod 5 dH (4,84) te 86,5 mg/l CaCO3 tvrdoće. „Pucka“.
Ovde je posao dobro urađen (no nije na tržištu Srbije).
Dodatno dobro je što je korišćen kalijum karbonat (već kritikovao zašto nije, ali eto negde i jeste) jer se dobija nešto baznija voda (verovatno oko 8). Sadržaj kalijuma je umeren, nekih 5,6 mg/l. Natrijuma nema.
VERZIJA KOJA SE PRAVI U MAĐARSKOJ I PRODAJE U SRBIJI
Sadrži: voda, kalcijum-hlorid, magnezijum-hlorid, kalijum-bikarbonat (prepisano sa etikete).
Ca++ 65 mg/l (?!). Mg++ 4,8 mg/l, K+ 4,7 mg/l.
Ovde je kalijuma slično ali dodat je kao „bikarbonat“ (hidrogenkarbonat) što je ipak lošija verzija.
Magnezijuma ima manje nego u prethodnoj (3x) i mnogo manje od Ca (13x). Ovo nije do kraja jasno (zašto je urađeno). Slično i za Ca (zašto „čak“ 65 mg/l). Da se razumemo, niti je sadržaj Mg ekstremno nizak (ali jeste nizak) niti je sadržaj Ca ekstremno visok (čak je niži od prosečne vode ili tu negde).
Zbunjuje što su sadržaji Ca i Mg nešto kao „prosečna česmuša“. Onda se postavlja pitanje zašto ne piti česmušu? (osim što je Smart čistija od nepatogenih bacila i uopšte primesa, ali joj pa i nedostaju drugi minerali).
Tvrdoća ove vode je 10,2 dH ili 182 mg/l CaCO3 tvrdoće, što je prosečna tvrdoća izvorskih, flaširanih, vodododskih, uopšte voda za piće. To je umerena tvrdoća te je o.k. (po strožijim kriterijumima „jako tvrda voda“ ali ne i ekstremno), po meni baš „idealna“ (ako se izuzmu kategorije mekih voda) za dugogodišnju primenu (svakodnevnu).
Da je Ca 6,5 mg/l to bi bila meka voda sa tek 2 dH ali kako i sa 65 mg/l ukus nije naročito izražen (tj. nije pokriven ukus „destilisane vode“ u potpunosti), imali bi prvu „destilušu“.
Ocene:
Formalni sastav 7/10, Sastav* 6/10, subjektivni utisak 8/10, ukus 7/10, posebnost sastava 9/10**, izbalansiranost sastava 6/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 7/10, pogodna kao dopunska voda 10/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 9/10.
* sa subjektivnom primesom
** visoka ocena jer je zaista drugačiji od drugih, pre svega da ne opterećuje organizam ali nije postignuto do kraja (čak ni to).
Ukupno: 78/100.
Napomena: Voda je na granici da bude u kategoriji „posebnih voda“ (dopunskih voda), tako da je ocenjivanje uslovno. No, namena joj je da se koristi kao obična voda te je svakako morala da bude ocenjena kao takva. Relativno visok (nizak) rezultat smatram realnim.
Najveća mana je visoka cena, te se npr. (ako smo kod istog „proizvođača“) Rosa ili Bankia mnogo više isplate (em bolje em jeftinije).
Kao voda za sportiste (sportske aktivnosti) je možda bila prvobitna namera ali je baš tu rezultat skroman.
Prost sastav jeste u prilog tome, ali sveukupno to nije idealna voda za to (nema ni mnogo kalijuma a natrijuma ima tačno NULA).
Možda je kao voda sa NULA natrijuma zanimljiva ali ima mnogo prirodnih voda sa manje (ili oko) od 10 mg/l što je u praktičnom smislu isto (2-3 lit. vode dnevno neće ugroziti ni rigorozne natrijum restrektivne dijete).
Na kraju krajeva ovakvu vodu možete i napraviti. Oni koji već koriste RO vodu (ili destilišu) imaju istu čistoću vode. Uz preciznu vagu i p.a. hemikalije (soli) dobiće istu (sličnu) vodu (i po sopstvenom ukusu) čak i za manje para (uz naravno gubitak vremena). Ili još prostije, kombinovati RO (destilovanu) vodu sa nekom prirodnom vodom (česmušom ili flaširanom) ne samo pijući ih zasebno nego i pravljenjem mešavine. Uz kreativnost i niže troškove dobijate sličan rezultat (verovatno i bolji).

понедељак, 09. април 2018.

Банкя


Prolomka je “pobedila“ u foto-finišu (bar što se objavljivanja tiče) ali je više kao kod tenisa, obe vode su bile u polufinalu (pa su na istom nivou).
Dakle, sasvim sigurno da vode sa više minerala mogu biti jednako dobar ili bolji izbor, ali je sigurno da je većina vodovodskih voda takva (umerene do znatne tvrdoće i svakako ispod 500 mg/l ukupno), pa je značaj voda koje su meke (nizak sadržaj Ca i Mg) ipak veći (ako se već kupuju). Naravno, posebna priča su visokomineralizovane vode (naročito sa visokim sadržajem Mg) ali o njima nešto kasnije.

Банкя je po nastanku i rezervoaru veoma bliska (već opisanoj) Gornjoj Banji, ali je po sastavu (makar jona koji čine “tvrdoću” vode) prava “posestrima” Prolom vodi, od koje se najviše razlikuje u nešto višoj (opštoj) mineralizaciji. Poseno se ističe visok (iznad 100 mg/l) sadržaj sulfatnih jona. Ostalo je slično, nešto veća tvrdoća u odnosu na Prolom ali i dalje veoma niska te skoro dvostruko više natrijuma. Ove specifičnosti sastava utiču na veoma poseban (jako dobar) ukus ove vode. Za navedenu sličnost sam smatrao pre svega sličnu tvrdoću, sadržaj hidrogenkarbonatnih i kalijumovih jona te pH vrednost. Zbog različite geneze i ne baš sličnog (ukupnog) hemijskog sastava, ove vode su daleko od iste grupe (čak).

Ova voda je pravi biser među vodama, jer je gotovo idealna kao “glavna” (primarna) voda za piće. Naročito u letnjem periodu. Od “idealnosti” je deli uglavnom nešto viši sadržaj natrijuma (koga ne smatram preteranim, ali je svakako iznad proseka za standardne, vodovodske ili flaširane, vode). Odlikuje je visoka baznost, koja je (slično Prolom vodi) na gornjoj granici “standardne” (vidi prethodne tekstove) vode za piće (po čuvenoj, navedenoj, preporuci evropske komisije).

Opis (zvanični): Prirodna mineralna voda Bankya dobija se iz bušotine TK 1 "Ivanyane" u gradu Bankya. Karakteriše je izuzetna prirodna čistoća, stabilan fizičko-hemijski sastav i niska mineralizacija. Bankya voda duguje svoju prirodnu čistoću činjenici da je vadi sa dubine od 740 metara. Zbog niskog sadržaja minerala (ukupna mineralizija vode Bankje 327,87 mg/l) i ugodnog svježeg okusa prikladana je za svakodnevnu upotrebu.

Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (podaci sa etikete; saglasno Sertifikatu Ministrarstva zdravlja № 94 od 30.05.2012 god.):
Suvi ostatak na 180 °C: nije dat
Opšta mineralizacija:  327,87 mg/l
Električna provodljivost: 420 mS/cm
(prilična, zbog relativno visoke mineralizacije, za jednu jako meku vodu, ovo je u rangu većine vodovodskih voda za piće)
pH: 8,71 (veoma precizno dato, uslovljeno analizom, zbog arterškog porekla ne bi trebalo da odstupa mnogo, tako da se može uzeti 8,7 ± 0,3)

U svakom slučaju spada u (inače retke) vode sa pH između oko 8,5 (i nešto više), što je za vodu koju najviše pijete preporučljivo (nije, naravno, obavezno, sasvim je o.k. i 7,5 ali ipak da naglasim jer je o.k.).

Hemijski sastav:

Anjoni 
mg/l
Katjoni 
mg/l
Cl-
11,64
Na+
84,21
F-
0,51
K+
0,57
SO42-
107,20
Ca2+
8,29
NO3-
N/A
Mg2+
N/A*
HCO3-
72,20
CO32-
7,00

* sadržaj nije dat; može se smatrati “manjim od 1 mg/l” (moguće da je čak < 0,1 mg/l)
Gotovo identičan sadržaj hidrogenkarbonatnih jona sa Prolom vodom (razlika je cca. 0,5%). Ipak, nešto je veći jer je kod Prolom vode dat kao ukupan (zajedno sa karbonatnim jonima) a ovde je (pravilno i precizno) posebno dat sadržaj karbonatnih jona. Ovo je uslovljeno hemijskom (preciznije, termodinamičkom) ravnotežom na pH vode; ispod pH=9 je još uvek dominantno prisutan hidrokarbonatni jon, ali je već za pH > 8,5 prisutan i “slobodan“ karbonatni jon, da bi se već trebao navesti i na etiketi.
Konkretno, ovde je odnos Hid. Karb. i Karb. Jona približno 10:1.

Tvrdoća vode: 1,16 °dH

Nitratni jon nije dat, verovatno ga ima u maloj koncentraciji (svakako ispod 1 mg/l ).

Komentar sastava: 

VEOMA POSEBAN! (svakako je kombinacija rastvora NaHCO3 i NaSO4 veoma niske koncentracije).

Prva primedba, svi joni su dati sa najmanje jednom značajnom cifrom viška, ne shavtam čemu tolika "preciznost" (tačnost nije sigurno), (bar) jedna "decimala" je tu svakako suvišna (nema nikakav značaj, osim možda "psihološki", no onima koji ne čitaju ne znači a oni koji čitaju pa "bode oči").
Relativno visok sadržaj natrijuma vodi daje ukus (razlikuje je od destilovane, inače bi bila blizu istoj). On jeste značajno viši od "niskog sadržaja" Na za vode (do 20 mg/l) pa i skoro duplo veći od Prolom vode ali je i dalje dovoljno nizak da do 1 lit. ove vode neće remetiti bitno čak ni restriktivne dijete (po pitanju Na), ali je ipak 100-nak mg od dozvoljenih (npr.) 500 nešto što ukazuje na konsultaciju sa lekarom (možda ograničiti unos na litar dnevno). Za sve ostale ovo NIJE (nikakav) problem. Ovde je primedba “jača” nego za Prolom vodu.

Sadržaj ostalih minerala je dovoljno nizak da obeshrabri pokušaje pijenje destilovane vode.

Tvrdoća vode je niska i po tom parametru je svakako veoma meka voda. Tvrdoće ima ali tek cca. 1 stepen (cca. 20 mg/l ekvivalentnog CaCO3). Može se smatrati idealnom vodom za piće, uz povremeno pijenje voda sa višim sadržajem Ca i Mg jona.
Ovo ipak opominje da je dugotrajno i isključivo pijenje ove vode (ali u veoma duugoom periodu) nešto što bi trebalo da se radi u dogovoru sa lekarom, a ranije pominjane studije bi rekle da time čak (iako malo verovatno) možete povećati rizik u vezi sa kardiovaskularnim problemima. Lično nisam posebno ubeđen u to, ali ostaje da je oblast NEDOVOLJNO istražena (vidi tekstove o pijenju destilovane vode).
Uz kvalitetan unos Ca i Mg hranom i dodatnom vodom sa (makar) srednjim (uobičajenim) sadržajem ovih metala, NE BI trebalo da bude ikakvih problema čak i da Банкя bude osnovna voda za piće.
Svakako, ovim (malom tvrdoćom), kao i visokom alkalnošću, se (prosto) NAMEĆE kao dodatna (dopunska) voda za piće u dugom vremenskom periodu.

Flouridnog jona ima (za mene i po meni) IDEALNIH 0,5 mg/l !!
Ovo je praktično idealna koncentracija za vodu koju primarno pijete. Zvanično joj malo nedostaje (0,7 mg/l se obično uzima kao donja granica), ali u nekim zemljama je idealno od 0,5 do 1.0 mg/l (npr. Indija), te bih ovo uz veliku potrošnju (“dovoljnu”, npr. 2 lit. dnevno) uzeo baš kao idealno. "Fluoro paničari" (čak i neke moje kolege?! Neverovatno, zar ne?) bi uglavnom bili zadovoljni iako bi uzeli ovo (zapravo) kao gornju granicu koncentracije i nešto što može da se pije a da “nije toksično”. Znači to je i za njih nešto kao prelazna ocena (2-, šestica od 10).
Racionalno, ovo je nedovoljno ali uz pravilnu ishranu i prosečne suplemente fluora (makar zubna pasta isključivo) sigurno nije problem.

Ocene:
Formalni sastav 8/10, Sastav* 9/10, subjektivni utisak 9/10, ukus 9/10**, posebnost sastava 10/10, izbalansiranost sastava 9/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 8/10, pogodna kao dopunska voda 9/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 90/100.

*sa subjektivnom primesom (ali cepidlački).
** prilično „neutralan“ (normalan), ali manje nego Prolomka ili Gornja Banja. U odnosu na njih dve ukus je drugačiji. Malo više “banjski”, naročito “arteški” i deluje alkalnije (baznije) iako to nije (verovatno zbog više mineralizacije, naročito zbog visokog sadržaja sulfatnih jona, i relativno visokog sadržaja natrijumovih jona).
Kategorija (vrsta):  meka (umereno tvrda) voda, bazna, relativno niske mineralizacije (daleko od “ultra-niske”). Po sastavu: kao što sam i sam naveo (Ca//Na hidrogenkarbonatna, i sulfatna).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično jedna od češćih koje koristim (kad god mogu). Pre svega kao (“običnu”) pijaću vodu. Može biti i primarna voda, ali ostaje sumnja da je za to idealna (kao i Prolom i Gornja Banja ali iz drugih razloga). Svakako je idealna ako se koristiti kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (čest slučaj u Srbiji i šire u regionu (Balkanu). Idealna u količini od 1,0 do 1,5 litar (bez ikakvih potreba za konsultacijama sa medicinskim stručnjakom), odnosno oko 50% vašeg ukupnog unosa vode u dužem periodu.  Zbog (uopšte) niskog sadržaja minerala, a naročito Ca i Mg može (treba) se kombinovati i sa normalnim vodovodskim ali i (posebno, makar u manjoj količini) visoko mineralizovanim vodama.
Zbog skoro idealnog sadržaja fluora, osim zubne paste ništa drugo vam (od “suplemenata” fluora; za održavanje zdravlja zuba) ne treba.
My absolutely  (moja apsolutno) NO. 2, 3 ili 4?
Svakako ne, ali zaista ima jedinstven sastav i uopšte je posebna voda.
Jednostavno vode bogatije mineralnim materijama osim ukusa imaju i poseban značaj, iako o njima nešto kasnije (dve kategorije, visoko mineralizovane i jednostavno nisko mineralne ali veće tvrdoće, neke od njih su i najpoznatije uopšte).
Možda i moja no. 3 „dopunska“ voda.
Relativno niska ocena ne treba da se uzima kao neki apsolutni kriterijum; 9 od 10 je vrlo visoko a više od toga je zbog toga što je jako niske mineralizacije i nešto većeg sadržaja natrijuma te možda i previše sulfatnih jona (makar time ličila na čuveni Vittel, makar “trećinski”). Na kraju krajeva ako (ikada) budem pravio liste, biće tu i kategorija “banjskih voda” gde će svakako biti, kao i Prolomka i više rangirana („boda“).
Dakle, OVO SU OCENE ZA VODU (VODE) KAO PIJAĆU (PIJAĆE).
Samo da podsetim.
Shodno tome razlike od po bod ili dva nisu od većeg značaja, tj. više je stvar ukusa. To što ovakva (i prethodno razmatrane) vode nemaju “apsolutnih 100” je samo odlika toga da prirodni izvori imaju svoje posebnosti ali su retko kad jako izbalansirani.
Leti je voda skoro idealna (malo više natrijuma nije problem, već može biti i korisno) kao i za one koji se bave sportskim aktivnostima.

Zapažanja:  I pored visoke pH vrednosti, Bankja nema izrazito alkalan (bazni) ukus, no on se više oseća nego kod nekih baznijih voda (već pominjano).
Ukus je taman specifičan i blizu idealnog (za jako meku vodu).
Ima nešto svežiji ukus od svih do sad opisanih …

NAPOMENA:
Na novijim etiketama je naveden drugačiji mineralni sastav ove vode!
Po analizi sa kraja avgusta 2017.
Na sajtu je još uvek “stari” sastav, koji je i ovde u tekstu.
Nisam sačuvao etiketu (od pre neki dan), ali ću svakako navesti isti kao dopunu.
Uglavnom:
pH = 8,33
(nije neverovatno, slična razlika je i kod Prolom vode i Voda Vode, to je ipak 5 godina razlike)
Flouridni jon: 0,48 mg/l (praktično identično)
Tvrdoća je nešto veća, Ca++ jona sada ima oko 11 mg/l što znači da je tvrdoća nekih 1,6 °dH, što je još uvek veoma nisko i po čemu spada u veoma meke vode (čak i po najstrožim kriterijumima, i to najmanje 2x manje tvrdoće od maksimalne za tu kategoriju).
Nešto više sulf. jona, ali i Na (čak nešto preko 100 mg/l).

Zbog ovoga sve što je napisano ostaje, samo je više izraženo!

Baznost je još “idealnija” i još ređa (između 8 i 8,5). To kao i sve drugo čine vodu pogodnijom kao osnovnom (za svakodnevnu i pretežnu upotrebu) ali sve manje “dopunskom”. Sadržaj Na jona i dalje nije kritičan ali je već za konsultacije za jako restriktivne dijete po pitanju Na.
Otprilike još je više “sportska” i “letnja” voda, a manje idealna kao isključiv izvor pijaće vode.
Idelna za sve kombinacije!
Uzmite da je pravi sadržaj između merenja 2012. i 2017.

Ovo je i opomenama da se sadržaj ne uzima “na dve decimale” jer je izvesno da u vašoj flaši nije baš onaj sa etikete. Prirodni izvori (makar i stabilni) uvek imaju izvesne varijacije, od po par % u toku sezone a na više godina i veće (kao što se iz priloženog vidi).

Lična kategorija vrsta: Omiljena. Kombinacija osnovne i dopunske (vode).
Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Preporuka. (Recommended)

P.S.
1) Komercijalni slogan:

Банкя – Извор на живот!     

Zvuči zaista dobro. Doduše pomalo je “otrcana fraza” ali i dalje je o.k.

2) Geološki voda je iz dela (šire Sofijske regije) slično vodi Gornja Banja, linkovi su dati u tekstu o toj vodi.

3) Lekovitost vode u tradicionalnom smislu (definitivno) postoji. Ipak, uglavnom se ne koristi za “lečenje” (makar pomoćno) i to se NE potencira.
Još jednom napominjem da tvrdoća vode NE dovodi do kalkuloze bubrega, ali će svakako mekša voda biti dobra za takva stanja, naravno uz lekarske preporuke. Već je o tome dosta rečeno u prethodnim tekstovima. Ovde (kod ove vode) tvrdoća nije baš NULTA ali je svakako veoma niska i to je (između ostalog) JAKO preporučuje za svakodnevnu upotrebu.

4) At last but not least (na kraju ali ne i po značaju): jedno lično zapažanje:
Ova voda odlično gaši žeđ (nesumnjivo je “šampion” (ili makar na postolju, top 3 u širem regionu) među mekim vodama po ovom pitanju). Značajno za jednu meku vodu.
Uopšte, nešto svežiji i manje neutralan ukus čini da je ovu vodu lakše popiti od (jako) banjskih, tako da zaista može biti idealna za nadoknadu vode uz sportske aktivnosti što zakupac (koncesionar) izvora (Coca-Cola, Hellenic) posebno naglašava.

Neko će reći, “a pa da, kapitalistička posla” (aludirajući na veliku kompaniju, ne tako popularnu, naročito kod onih koji se bave alternativnom medicinom i sličnim), no uzmite to ne kao minus nego (baš) plus – takva (ozbiljna i velika) kompanija SVAKAKO veoma BIRA koje će izvore ekspoatisati. Osim čisto ekonomskih interesa, očigledno da je ova voda prošla “sito i rešeto” analiza vrhunskih stručnjaka (raznih oblasti).

Više informacija na:


Sajt je inače moderan i prilično dobro napravljen. Ima sve relevantne informacije ali bi (makar linkovima) mogli da se dopune geološkim informacijama.
Naravno, shodno velikom kapitalu (i vlasniku) sajt je pretežno komercijalnog karaktera.
Kao i kod Rosa vode (jedna od sledećih; btw. dodatni dokaz da u C-C kompaniji znaju posao, doduše sa tolikim kapitalom i mali Perica bi od tri vode iz Bugarske i Srbije izabrao obe ove) potencira se briga za ekologiju (“plant bottle”, tj. PlantBottle™) i njihova voda kao ona koju trebate stalno piti a naročito ako (kad) se bavite sportom.
Tu su i informacije za distributere i uopšte prodavce, ali vredi pogledati sajt.

среда, 07. фебруар 2018.

Prolom voda


Ovamo, onamo, hoću-neću, pa ipak, morao sam da prelomim.
Izbor je ipak pao na niskomineralizovane vode (ovo ne isključuje potrebu za onim visoke mineralizacije, ali njih bih ipak ostavio kao dopunske, baš kao „suplemente“).
Od njih, IPAK one bazne, ako ništa drugo, one su (čini se) ređe.
Vode visoke alkalnosti nisu baš „vode mladosti“ a i nizak sastav teških metala (pa i šire minerala) se skoro i podrazumeva (većina soli metala, bar onih kojih u vodama ima, nisu rastorne na visokim pH vrednostima (vrlo uslovno i vrlo uopšteno rečeno)). Tako da ono čemu se mogu pohvaliti ide (praktično) kao podrazumevana vrednost (default) a predstavlja se kao nezavisno (dva nezavisna benefita).
Iako se uzimaju kao „lekovite“ kod kalkuloza (u bubregu), opet (moram) da podsetim da za sam nastanak ni tvrđe vode nisu „odgovorne“ (dobro nisu ličnosti, mada ih skoro takvima tretiram, ako već voda ima „pamćenje“ (pa sad kakvo god, i kako god nama neprijemčivo) mogu imati i „ličnosti“). To je poremećaj metabolizma sa mnogostrukim uticajima, a bez uticaja proteina (od apsorpcije minerala do mineralizacije u organima za izlučivanje) nema ništa, tako da ostaje da treba (za takve slučajeve) piti što više vode, ne mora biti ni izuzetno meka, ali ima logike u tome da izostanak (prostih) rastvornih soli ne može (bar) da škodi, tj. može biti od toga i benefita (ako je kalkulus na bazi karbonata ili mu je „promoter“ (medicinska struka će mi oprostiti ako nisam baš najstručniji u korišćenju izraza) kalcijum (kalcijumovi joni, koji naravno – ne dospevaju direktno iz vode kao takvi).
Nije nemoguće da poremećenu ravnotežu možemo lakše povratiti korišćenjem ovakvih voda ALI uvek uz savet lekara i ne samo njima (moguće je da su potrebni i medikamenti ili u najgorem slučaju i intervencija, hiruška, ovakva ili onakva (makar ultra-zvučno „razbijanje“).
Bilo kako bilo, u preventivne svrhe će veća količina tečnosti biti od koristi a po tradicionalnoj mediciji od ovakvih voda, bolje nema.
E sad, dodatna dilema je bila Prolomka ili (po hemijskom sastavu „posestrimom“) Bankia (vrlo „uslovno“ jer genezom su možda tek „sestre od tetke“, makar zbog vulkanskog porekla ali ne više od toga). Tu sam prelomio, ne po „patriotizmu“ već pre svega po nižem sastavu minerala uopšte, naročito natrijuma. Dodatno će neki naći da je i niži sastav fluora dodatni benefit, što objektino ne mora da bude a meni lično čak i nije (Bankijinih 0,5(1) je prosto idealno). Kao perce koje je povuklo tas na vagi bio je i ukus, koje je neutralniji (makar možda i bljutaviji, strogo gledano) kod Prolom vode („Prolomke“).
Na kraju krajeva, nije mnogo ni bitno, kasnim iz drugih razloga („no can do“).
PROLOM VODA
„Izvor Prolom vode se nalazi na istočnim padinama planine Radan, koja pripada najstarijem vulkanskom masivu na ovim prostorima.“ Radan planina jeste u ne mnogo naseljenoj oblasti (naročito nema teške industrije u blizini) što jeste činjenica koja se navodi i na zvaničnom sajtu.
Na sajtu ćete naći moguća lekovita svojstva od kojih su neka i klinički ispitana. Blog nije namenjen takvim primenama, već preporuci za svakodnevno pijenje vode u svrhu održanja dobrog zdravstvenog stanja i kondicije, gde ova voda svakako zauzima visoko mesto.
Opis (zvanični): Prolom voda pripada grupi niskomineralizovanih, visokoalkalnih, bikarbonatnih voda.
Dodatno: pripada grupi „natrijum-hidro-karbonatnih“, silicijumskih, alkalnih, oligomineralnih i hipotermalnih voda.
(što jest' jest'; nemam šta tu da dodam; osim da je epitet „silicijumskih“ tek graničan zbog relativno niskog sadržaja Si)
Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (podaci sa etikete):
Suvi ostatak na 180 °C: 148 mg/l (ovo i nije tako malo ali je pretežno od NaHCO3).
Temperatura vode: 29-32 °C (hipotermalna, al' „prava banjska“).
Opšta mineralizacija:  (*) mg/l (nije data, ovo je računski prema sastavu);
*bez metasilicijumove kiseline
pH: 8,8 – 9,2
(ovo je navedeno na sajtu, na etiketi (novoj) je 8,8 a na staroj je bilo 9,2)
U principu se više slažem da se ovako predstavi jer je bliže istini. Moja lična merenja (u toku izrade doktorata) su pokazivala oko 8,9 (skoro zakucano na „tri osmice“ (8,88) a išlo je od 8,75 do blizu 9); u drugim vremenskim periodima i do 9,1 (mislim da nisam došao do 9,2 no ne isključujem da je moguće).
Osim toga, smatram vrednost od oko (blizu) 9 skoro idealnom (dobro može i manje ali za malo „mineralizovaniju“ vodu).
CO2 (g/l): 0,0 mg/l

(dobro, ovo je naglašeno ali nije NEOPHODNO, podrazumeva se (na pH od približno 9)

Hemijski sastav:

Anjoni 
mg/l
Katjoni 
mg/l
Cl-
2,00
Na+
47,80
F-
0,12
K+
0,50
SO42-
3,00
Ca2+
3,00
NO3-
N/A
Mg2+
0,10
HCO3-
72,60


Silicijum (kao "metasilicijumova kiselina"): 3,25 mg

Tvrdoća vode: "ukupna" je data kao manja od 1,0 °dH (na sajtu) a na etiketi kao "manje od 0,2 °dH; računski:0,443 °dH odnosno 7,91 mg CaCO3
(napomena: svi katjoni, osim natrijumovog, su dati kao "manje od" pa je računski data tvrdoća, zapravo maksimalno moguća, u principu je manja od 0.4 nem. stepena ili 7 mg CaCO3).

Nitratni jon nije dat, verovatno ga ima u maloj koncentraciji (svakako ispod 1 mg/l ).

Komentar sastava: 

VEOMA POSEBAN! (svakako je skoro čist rastvor NaHCO3 konc. nešto veće od 0,001 mol/l).

Prva primedba, svi joni su dati sa najmanje jednom značajnom cifrom viška, ne shavtam čemu tolika "preciznost" (tačnost nije sigurno), (bar) jedna "decimala" je tu svakako suvišna (nema nikakav značaj, osim možda "psihološki", no onima koji ne čitaju ne znači a oni koji čitaju pa "bode oči").
Relativno visok sadržaj natrijuma vodi daje ukus (razlikuje je od destilovane, inače bi bila blizu istoj). On jeste viši od "niskog sadržaja" Na za vode (do 20 mg/l) ali je i dalje dovoljno nizak da do 2 lit. ove vode neće remetiti bitno čak ni restriktivne dijete (po pitanju Na), ali je ipak 100-nak mg od dozvoljenih (npr.) 500 nešto što ukazuje na konsultaciju sa lekarom (možda ograničiti unos na litar dnevno). Za sve ostale ovo NIJE (nikakav) problem, više ćete natrijuma uneti kriškom ili dve hleba (standardnog).
Ako je kod hrane "nizak sadržaj Na" ispod 50 mg/porciji, onda je ovde ta "porcija" svakako velika (ceo litar), i svakako je za par čaša dnevno nepotreno i pominjati (sadržaj natrijuma). Ipak, možda ovim nije idealna za odojčad što svakako treba proveriti sa pedijatrom.

Sadržaj ostalih minerala je dovoljno nizak da obeshrabri pokušaje pijenje destilovane vode. Metasilicijumove kiseline ima ali ona nije posebno zastupljena u ovoj vodi, no svakako je dodatno "oplemenjuje".

Tvrdoća vode je izuzetno niska i po tom parametru je svakako vrhunska (ako se mala vrednost uzima kao pozitivna). Praktično NEMA tvrdoće. U odnosu na destilovanu vodu, conc. Ca i Mg skoro i da nisu od značaja.
Ovo ipak opominje da je dugotrajno i isključivo pijenje ove vode nešto što bi trebalo da se radi u dogovoru sa lekarom, a ranije pominjane studije bi rekle da time čak (iako malo verovatno) možete povećati rizik u vezi sa kardiovaskularnim problemima. Lično nisam posebno ubeđen u to, ali ostaje da je oblast NEDOVOLJNO istražena (vidi tekstove o pijenju destilovane vode).
Uz kvalitetan unos Ca i Mg hranom i dodatnom vodom sa (makar) srednjim (uobičajenim) sadržajem ovih metala, NE BI trebalo da bude ikakvih problema čak i da Prolom(ka) bude osnovna voda za piće.
Svakako, ovim (malom tvrdoćom), kao i visokom alkalnošću, se (prosto) NAMEĆE kao dodatna (dopunska) voda za piće u dugom vremenskom periodu.

Flouridnog jona ima tek 0,12 mg/l i to je u Srbiji uobičajena (mada, najverovatnije, nedovoljna) koncentracija. "Fluoro paničari" (čak i mnoge moje kolege?! Neverovatno, zar ne?) bi uglavnom bili zadovoljni (iako bi ih moja vodovodska voda još više ushitila (sa "0,0", tj. sličnom vrednošću).
Racionalno, ovo je nedovoljno ali uz pravilnu ishranu i prosečne suplemente fluora (makar zubna pasta isključivo) ne bi trebalo (za većinu) da bude problem.
Lično sam skoro (ali skoro) umislio da mi se zubi više kvare pri pijenju voda bez fluora (ah, naučnik u meni kaže da pored drugih faktora i neprezicne statiskike i uopšte evidencije, nije objektivno), ali čak ni uz taj (subjektivni) stav, ne bih ovo uzeo kao preterano negativno (no, ipak moram, makar koliko malo).


Ocene:

Formalni sastav 8/10, Sastav* 9/10, subjektivni utisak 9/10, ukus 8/10**, posebnost sastava 10/10, izbalansiranost sastava 8/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 8/10, pogodna kao dopunska voda 10/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 89/100.

*sa subjektivnom primesom (ali cepidlački).
**prilično „neutralan“ (normalan), posle „normalne“ (vodovodske ili umereno tvrde flaširane) deluje „ustajalo“ i pomalo bljutavo, ali samo ako se pije „neposredno posle“.
Kategorija (vrsta):  meka (umereno tvrda) voda, bazna, relativno niske mineralizacije (daleko od “ultra-niske”). Po sastavu: kao što sam i sam naveo (Ca/Mg/Na hidrogenkarbonatna).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično jedna od češćih od onih koje koristim. Pre svega kao (“običnu”) pijaću vodu. Može biti i primarna voda, ali ostaje sumnja da je za to idealna. Svakako je idealna ako se koristiti kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (čest slučaj u Srbiji i šire u regionu (Balkanu). Idealna u količini od 0,5 do 1,0 litar (bez ikakvih potreba za konsultacijama sa medicinskim stručnjakom), odnosno od 20 do 50% vašeg ukupnog unosa vode u dužem periodu.  Zbog (uopšte) niskog sadržaja minerala, a naročito F, Ca i Mg može (treba) se kombinovati i sa normalnim vodovodskim ali i (posebno, makar u manjoj količini) visoko mineralizovanim vodama.
Zbog niskog sadržaja fluora, konsultovati se sa stomatologom o potrebi dodatnih suplemenata fluora ukoliko se koristi kao primarna u dužem periodu.
My absolutely  (moja apsolutno) NO. 3 ?
Svakako ne, ali zaista ima jedinstven sastav i uopšte je posebna voda.
Možda i moja no. 2 „dopunska“ voda.
Relativno niska ocena ne treba da se uzima kao neki apsolutni kriterijum. Blizu 9 od 10 je vrlo visoko a više od toga je zbog toga što je jako niske mineralizacije i nešto većeg sadržaja natrijuma te ukusa koji nije (baš) poseban. Na kraju krajeva ako (ikada) budem pravio liste, biće tu i kategorija “banjskih voda” gde će svakako biti preko 90 možda i blizu 95 („boda“).
Dakle, OVO SU OCENE ZA VODU (VODE) KAO PIJAĆU (PIJAĆE). U tom smislu je “Prolom voda” objektino nešto ispod prethodne dve što su ocene i potvrdile (kako sam ih pravio pre pisanja prvog teksta, time je veći značaj). Međutim u svrhu „pomoćnog lekovitog sredstva“ svakako je bolja od mnogih voda koje će imati veću (uslovno) ocenu, odnosno u samom vrhu (npr. slična „Gornjoj Banji“ ili (još nepredstavljenoj) „Bankiji“).
U svakom slučaju ocena kao pijaće vode joj svakako nije niska. I svakako je jedna od voda koju morate bar probati i povremeno piti. Za pojedine bolesti i uopšte kao dopunska voda je prosto savršena.

Zapažanja:  I pored visoke pH vrednosti, Prolom voda nema izrazito alkalan (bazni) ukus. Iznenađeni? Ja sam sve manje, ali moram da priznam da nije baš uobičajeno.
Slično „odmenjskoj“ (ali malo bolja po ovom pitanju) nema preterano SVEŽ ukus ili bar ne često (ili bar ne u svakoj situaciji) … Neutralan ukus sam po sebi ne može biti ništa loše ali ipak nije idealan. Jedva da se oseča da je voda bazna a pH 9 je na gornjoj za pijaću vodu (ne računajući „banjske vode“).
Ne, nije bezživotna, daleko od toga, ali nije ni (ono što se kaže) “puna života” ("iskričava").
Lična kategorija vrsta: Omiljena. Primarno „dopunska“ (dodatna za vodovodsku od koje je dijametralno različita).
Ne mogu a da ne pomenem da spada u skuplje vode na domaćem tržištu, rame uz rame sa nekim mineralnim a od izvorskih (pa čak i „banjskih“) je najskuplja (čisto domaća) voda na tržištu.
Naravno, na ovo utiče (relativno) jak marketing, ali pre svega duga tradicija (preko 50 godina), pozitivna povratna sprega onih koji posećuju (Lukovsku) banju, preporuke lekara, medicinska istraživanja koja su potvrdila pozitivno dejstvo kod nekih bolesti i stanja i slično.

Pogledajte (obavezno) i sajt:
http://www.prolomvoda.com

gde ćete naći više informacija, naročito u smislu lekovitosti ove vode.
(ponavljam, ovde je razmatrana pre svega kao pijaća voda)

Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Preporuka. (Recommended)