Koncept (pijenja) flaširane vode

Realno i racionalno, flaširane vode su od koristi pre svega u VANREDNIM situacijama. U prvim danima je i jedini način da se pijaća voda dopremi do svakog ugroženog stanovnika. O.K. može se već prvi-drugi dan instalirati postrojenje za prečišćavanje vode (RO, NF, destilator) ali je to više za centre za zbrinjavanje i gde koliko-toliko čiste vode ima (pogodne da se prečiste manjim ili maksimalno kontejnerskim sistemima za prečišćavanje), ali to nije isto. Čak je verovatno i bolje koristiti flaširanu vodu kao pijaću a prerađenu tek kao „tehničku“ dok se koliko-toliko situacija ne stabilizuje.

(Naravno, voda se može dopremiti i cisternama (ili brodovima) ali je pitanje u kom su stanju putevi, flaširana voda može da se dopremi i iz vazduha, helikopterima ili dronovima)

Hmmm .... jesmo li (dakle) u konstantnoj vanrednoj situaciji?!

Pa ... možda i jesmo, ali to nije tema.

FLAŠIRANA VODA  MOŽE (ALI NE MORA) BITI (TEK) DOPUNSKI IZVOR (način korišćenja) PIJAĆE VODE.

Kao voda koja se isključivo (ili makar pretežno) koristi je više neka vrsta „masivnog ludila“ (histerije) i pomodarstva koje naglo počinje da se razvija u poslednjim (naročito dve) decenijama prošlog veka i sve više uzima maha (kao globalni (i enormno veliki) biznis).

Flaširanje vode, naravno, nije od „juče“, flaširala (balonirala, amforisala) se i u antičko doba (možda i pre, malo izguglajte, pričam ovo napamet) pa je u srednjem veku (... malo „srednjijem“, tj. bliže današnjici, možda tek XVI ili XVII) korišćeno (kao ekskluziva aristokratije), uglavnom (kao i u antičko doba) u smislu „banjskih“ i drugih „lekovitih“ voda, tek ponekad kao „posebna izvorska“ (doduše tad su svi pili sa izvora i makar iz tikvice ako već ne staklene čaše, a aristorkatija verovatno iz srebrnih (taman da ubiju većinu klica koje su u to doba bila neminovnost pri flaširanju, a taman je srebro o.k. („niskotoksično“) da se baš ne otruju (ne ispolje toksični efekti)). Tamo negde u početkom XVIII veka počinje da se koristi „gazirana voda“ (CO₂) no to je više bilo ekskluziva nego posebno masivno (vek-dva kasnije, između dva svetska rata naročito (možda i nešto ranije ali ne u toj meri), masovno se koristi na Balkanu, prvenstveno za pripremanje špricera)).

Industrija preuzima stvar u svoje ruke (iako su počeci mnogo raniji*) tek posle II svetskog rata, a stvari „izmiču kontroli“ (postaju nezaustavljive uz ekponencijalni rast prodaje) razvojem plastične ambalaže (prvenstveno PET (poliester) ambalaže), koja se koristi od sredine 70-tih godina prošlog veka (jeste, ako je patent iz 1973. nije moglo pre toga**, provereno na http://petresin.org/).

*još u XVIII veku se flašira u staklene boce, i isporučuje (ograničenom) tržištu; neki čuveni brendovi tek početkom XX.

**kao što se može naći u nekim izvorima (da je bilo još krajem 60-tih)

Legenda kaže da su još početkom 60-tih proizvođači plastike imali problem sa mogućnostima koje nisu mogli da iskoriste (višak kapaciteta) i da je neko od njih predložio „pa punićemo vodu!“ ... ovo je sigurno pomislilo mnogo njih (tipično (društveno) neodgovorno preduzetničko razmišljanje, makar po pitanju nepotrebnog utroška energije (uz to i "prljave" fosilne)) ALI se sve ovo odigralo nešto kasnije (verovatno kod PET ambalaže krajem 70-tih kada su iscrpljene mogućnosti pakovanja sokova („šećernih vodica“) ). Šezdesetih jeste prehrambena idustrija prigrlila HD PE ali to nije baš bilo pogodno (iako zdravstveno veoma dobro ... mislim – podnošljivije od podnošljivog (manje-više) PET-a) za flaširanje vode jer je ta plastika neprozirna.

BTW čuveni (i spominjani) Evian se krajem 60-tih pakovao u PVC ambalažu*

(OMG!).

*Ovo bi bilo previše za moj želudac a tek za novčanik i da ne pričam! Ovo svakako nije bilo toliko zdravo koliko se jet-set tome radovao i sirotinju rugao; ironično, sirotinja je bolje prošla bez ovako flaširane (inače) kvalitetne vode.

Koncept je bio ... šta ja znam, uz brendiranje dostićićemo cenu kola pića (prevazišli su je a u današnje vreme to postaje apsurdno, cene su često veće od (naduvanih) cena vrhunskih (i pride arhivskih) vina!?!). Naravno, manje brendirani proizvodi imaju i umerene cene, politika u mnogim zemljama (naročito onih koje nemaju vodu u izobilju) je da flaširana voda ne sme biti preskupa (relativna stvar) ALI je činjenica da ona mora biti skupa voda.

Doduše, neke jeftinije (i ne mnogo lošije od skupljih) flaširane vode su na nivou od 30-tak din. za 1,5 lit. pa ako se u porodici potroše 4 takve boce, mesečno se stiže tek do 50-tak € što sebi mogu priuštiti i manje imućne porodice (no, jeste veliki teret za manje od dve prosečne plate (ovde, cca. 400€ jedna)).

Kupovinom većih "flaša" (balona od 5 do 10 litara) troškovi se daljem mogu smanjiti (naravno).

Cena jeste deo „koncepta“ pa je spomenuta (i biće još) ali bih analizu cene ostavio (možda i zauvek) za drugi put.

Uticaj na globalno zagađenje (proces proizvodnje, transport) je ENORMAN tako da su mi smešni svi „environmental-isti“ koji javno (i stalno) piju flaširanu vodu (e baš ste neki). No to je duga i druga priča ali je unutar koncepta bitno je spomenuti (i ovo).

Kompanije za to nije mnogo briga (manje manje (jer su manje pod udarom a i ne razvoze širom kontinenata ili interkontinentalno; a veće više (jer su pod udarom kritike)) iako će Vam njihovi PR-ovi (i naročito PR-ovke) trubiti nesuvisle priče o tome (koje nemaju nimalo veze sa tim, npr. da je ambalaža pogodna za reciklažu (ma nije valjda?!) i slično**).

**Takođe su izdvajanja (unutar socijalne odgovornosti) za donacije (medicinska oprema, rekreativni centri i slično; ironične su (na sreću retke makar gde je takav biznis manji i gde ljudima (čitaj Zapadni Balkan) „puca prsluk“ za globalno zagrevanje) baš donacije protiv emisije CO₂ (pa nemojte ni da prodajete takvu vodu, najviše bi doprineli tome)).

Prethodno je zaista najveći problem da svarim koncept (iako nisam ekstremista u pogledu „zaštitnika“ životne sredine (i to je postao biznis, do mere da je prosto sarkastično (viši nivo ironije od „pakera vode“; ili lobiranje). No, nije ni tu kraj.

Šta je sa ambalažom (i zdravljem).

Iako se i dan-danas (mada ih je farmaceutski lobi u tome ograničio) sugeriše da su flaširane vode (skoro ili baš jesu) pomoćna medicinska sredstva (leče bolesti), ili makar da su (mnogo) zdravije od vodovodske (što ne mora da bude tačno i u mnogim slučajevima nije; obično je zamena teza, eto ta i ta voda iz vodovoda (ili 15% vodovodske) nije po propisu (obično se ne ide na ovakav eufemizam, nego se kaže da je štetna za zdravlje), ostaje kako pitanje sastava tih voda tako i ambalaže.

O ambalaži (ali zaista) poseban tekst (serijal? – nadam se ne).

Kontroverze oko PET-a još uvek postoje iako je većina tvrdnji protivnika preterana. Jeste najpraktičnija ambalaža, čak i nije više najjeftinija (tj. može se zameniti i sličnom cenom) i zdravstveno prihvatljiva (naročito posle „manjih intervencija“ oko standarda za istu) ali je pitanje da li više može da se meri „čak“ sa česmušom (koja se baš zbog „ambalaže“ (instalacija) često okrivljuje da je nezdrava, pa ispadne da se „kuka smeje krivom drvetu“).

Šta je najbitnije?

Propisi za flaširanu vodu (osim visoko mineralnih (i tradicionalnih)) su isti kao i za česmušu. Dakle, nema baš mnogo razloga da ona bude kvalitetnija. Osim toga dugo vremena provede u kontejneru što ne mora da bude mnogo loše ali svakako da dobro nije.

Dakle, voda može biti boljeg (drugačijeg svakako) sastava, ali nije posebno zdravija ili kvalitetnija (samim tim što je flaširana). Činjenica je da se za flaširanje brižljivije (jer i za vodovodsku vodu se bira, ali ima uslov da nije preterano daleko, doduše kako gde i kako za koji grad (za one veće može biti i iz (sa) udaljenih lokacija)) biraju izvori (izdani) kao i sastav pa ima malo tu istine da su one (makar) specifičnog sastava i (možda) na nivou kvalitetnijih česmuša a bez hlora, fluora (gde se voda fluoriše, mada ima i flaširanih sa fluorom gde je to obavezno) i drugih hemijskih supstanci. Doduše dozvoljene količine (a obavezne) hlora baš razlog da se koriste samo flaširane vode, ali svakako kod laika se stvara crv sumnje (posle 0,5 ppm koliki je maksimum u EU, svaka priča je samo „teorija teorije“). Ima i onoga a što se (negde ali retko) dodaju NaOH (u malim količinama) ili fosforna kiselina (u još manjim, a baš protiv izluženja metala iz cevi) ... i da li se dodatkom novih hemikalija stvari pogoršavaju? Tako na „gomili“ DA, ali gde se to koristi to se i prati, a pre toga testira do besvesti (i mere efekti), pa zapravo – NE.

ZAŠTO UOPŠTE KORISTITI FLAŠIRANU VODU?
(zašto uopšte flaširati? to je već više zasnovano iako skeptici obično ironično kažu: "ako ovo prođe (a prošlo je) sledeće je "flaširanje" vazduha; iskreno i nije baš smešno, možda nam i to sleduje, već u drugoj polovini ovog veka, nadam se, naravno, da neće)

Iz svega do sada rečenog zaključak bi bio da sam veliki protivnik flaširane vode. E pa, nisam (?!).

Samo sam za pravilno (racionalno) korišćenje iste (prema „protokolu“, tj. u skladu sa situacijom).

Dobro ... takvo korišćenje baš nije za (veliki) biznis, ali moje je lično mišljenje pa ću ga i izneti.

1) Voda iz vodovoda je loša. Nije toliko često koliko se piše u medijima ALI zaista ima i takvih. Ovde i nemate mnogo izbora (dodatno prečišćavanje u kućnim uslovima nije baš prava alternativa ... može da se proba doduše ali ostaje da je jednostavnije i sigurnije koristiti FV (flaš. Vodu)).

2) Idete na put ... ne znate situaciju u novom gradu ... ili čisto jer je kontejner bio hermetički zatvoren (možete naravno poneti i flašicu sa vodom iz vašeg vodovoda (ako je o.k.) ali ste ograničeni na upotrebu u prvih 24h, strogo gledano, može i neki sat preko (i drugi dan boravka), što nije rešenje za višednevna putovanja). Prilikom saobraćaja je naravno ova voda jedina dostupna (može se natočiti i iz nekog vodovada, doduše) a u vozilima je plastična ambalaža jedina koja se realno može (sigurno) koristiti.

3) Već spomenute vanredne situacije (naravno, ovo je i najveća korist ovih voda).

4) Da malo promenite vodu koju pijete. Zvuči smešno ali jeste tako. Naravno, možete otići i do susednog grada i sipati u neku posudu vodu iz njihovog vodovoda (ili česme, izvora, koji su potvrđeno zdravstveno ispravni) ili do nekog izvora u „netaknutoj prirodi“ ali je to obično skuplja varijanta (i svakako manje praktična). Naročito je zgodno koristiti vode bogate mineralima (povremeno) ili one meke (često, ove naročito ako vam je voda u mestu u kom živite veoma tvrda).

Već sam naveo da se relativno malo minerala unosi vodom ali (da ne navodim i naučne radove o tome) to može biti i do 30% a sa nekim flaširanim vodama i više (pre svega Ca i Mg, kao i neki retki minerali). Meke vode mogu biti "spas" gde je voda blizu preporučenog maksimuma (500 mg CaCO3, 28,1dH° tj. 5 mmol/dm³).

Neke vode mogu biti jako specifičnog sadržaja (i time (makar) interesantne, makar za povremenu konzumaciju). Uostalom najbolje je (iako je veoma uopšteno) koristiti vode sa nekoliko (različitih) područja i kombinovati ih. Zaista dobar savet a bez flaširane vode teško je to sprovesti.

5) Ne sviđa vam se ukus vaše česmuše (nije tako redak slučaj). I naravno još vam se manje sviđa ukus NF (Ro, destilovane vode).

6) Radoznali ste (profesionalno ili ne) i volite da probate razne stvari (pa i npr. vode). Volite razlike u ukusima, volite da eksperimentišete. Tu ću se svakako naći, ali sam tu tek 7 ili 8 od 10 ima i (mnogo) “gorih” od mene.

7) Naručićete flašu ili flašicu izvorske ili mineralne vode umesto bezalkoholnog pića (gaziranog ili ne), piva ili vina. Pre 20 god. da sam Vam pričao da čaša vode može biti bolja od svega nabrojanog (posle jako dobrog (i obilnog) obroka), ne bi ste mi verovali (sad je već celu deceniju i jače potpuni Hajp (ne samo u Kaliforniji)).

Jednostavno, zašto bi organizam opterećivali alkolohom? Naročito ako ga ne pijete svaki dan (ne samo da će više prijati već i osećaj može biti bolji, zavisno od hrane).

Dakle, ne samo da je o.k. već je i u modi, cena više nije bitna (dati isto koliko za prosečno pivo, npr.) kao ni ambalaža (čak je uobičajeno, bar u Evropi, da je staklena).

...

To je ono najčešće, ostalo je (uglavnom) padanje na reklamu.

Npr. želite više zdravlja za Vas i vašu porodicu ... i dopuna je o.k. (vidi pod 4), isključivost ne mora da tome doprinese, često može biti i kontraproduktivna.

Lako podležete sugestiji (uživate u mađioničarskim trikovima i ne želite da znate kako se izvode) ... bar je lako shvatiti zašto to radite.

Volite brendirane proizvode ... da ali to je (obično/često) (samo) bacanje para.

FV (skup brend) Vam je statusni simbol ... ovo je jadno ALI jeste svetski trend, što skuplja voda (jači brend) ili preciznije što je popularnija ona je i veći statusni simbol ... ovim (naravno) više NAPAJATE VAŠ EGO  nego organizam.

Ovde kratka napomena (možda bude i više o tome): neke od FV su (bukvalno) česmuše ... neke od FV (čak  jaki brendovi) su praktično isto što i (tamošnji) vodovodi, samo bez hlora (i dužeg prolaska kroz cevi), neke FV nisu posebnog kvaliteta, pa čak ih ima i sumnjivog sastava (graničnog), neke imaju povremenu bakteriološku neispravnost, itd. i sl. Neznanje je (ponekad) blaženstvo!

Uzgred, pod flaširanje vode mogu da se podvedu i ostali koncepti (o kojima ću znatno kraće) jer se sad flašira „sve živo“. Pripremljene vode su takođe FV ali ću ih posebno (i kao koncept) razmotriti.

Na kraju: šta se sve (danas) flašira (prosto neverovatno!!):

1. Izvorska voda, Spring Water (trebala bi biti, (hidro)geolozi bi to mogli bolje od mene, voda koja izbija na površinu i slobodno teče njom, naravno ograđena (kaptirana) po propisima, i kad se voda ne flašira a za FV naročito). Najčešći tip vode. Obično su to karbonatne vode, često bogate u mineralima, mada mogu biti i meke vode. Imaju dobar kvalitet i obično se smatraju veoma kvalitetnim vodama. Doduše mogu biti i veoma mlade, ali se više cene one kojima treba više vremena da od kiše ili otapanja snega postanu izvorska voda (više detalja u posebnom tekstu, zajedno sa ostalima ili o ovoj plus ceo).

2. Bunarska voda, Well water ... bunari ili izdani iz kojih se voda ispumpava. Mogu biti kvalitetne vode ali nemaju takvu percepciju u široj javnosti (delimično i opravdano jer nisu sve vrhunskog kvaliteta, a i prva asocijacija su bunari na selima, što može da probudi i pozitivne utiske ali više negativnih). Gde je dozvoljeno ovo se prećutkuje (iz komercijalnih razloga). Duboke bušotine su drugo, pa se obično naglašava. Obično su mnogo starije od prethodnih (u smislu koliko su „zarobljene“ u zemlji).

3. Arterske (arteške) vode. Jedne od (potencijalno) najkvalitetnijih voda (iako nije pravilo, uglavnom se biraju takve). To su posebne vrste izdani gde voda izbija pod pritiskom (po principu spojenih sudova do najveće visine izdani). Obično su duboke vode i veoma stare vode (mogu biti). U suštini ne moraju biti bitno drugačije od voda iz bušotine jer su slične po osobinama. Dakle, to su (često) veoma stare vode (dugo nisu bile u cirkulaciji) često su u pitanju hiljade godina (pa se to naglašava, „pre industrijalizacije“, „pre civilizacije“ i slično). Ponekad su to (čak) i milioni godina!! (no takve vode su retko komercijalne, baš zbog toga). U principu to ima smisla ALI i mlade (površinske vode, sa „plitkom“ cirkulacijom) mogu biti uopredive pa čak i bolje. Naravno, zavisi šta se pod tim podrazumeva (pod bolje). Ove (i prethodne, bunarske) vode su često tvrde ali neke od njih mogu biti i meke (mada mnogo ređe).

4. Voda iz glečera, Glacier Water. Ove su vode obično meke i (mogu biti) (veoma) stare. Uzevši da su ili sa velikih visina ili iz zabačenih područja (obično oba), računaju se kao veoma čiste („neuporedivo“) i posebne. Često se reklamiraju kao vode koje su tečne bile pre više desetina hiljada godina (baš zato ne moraju biti toliko zdrave, a i velika nadmorska visina im ne ide na ruku). Najčešće su „destilisane“ (jako meke) što je i logično (topljenjem leda dobija se voda blizu destilisane sa tek nešto više minerala).

Posebna vrsta (ovih voda, ujedno i najskuplje) su vode iz ledenih santi, ako se dobro sećam neka japanska voda je ovog tipa (a najskuplja je i računa se kao poseban statusni simbol). Možda sad ima i skupljih (treba se samo setiti), tipa voda iz podvodnih jezera Antartika (nadam se da još nisu i neće biti (tek tako) komercijalizovane).

5. Ovo nisam znao do skora (ali sam se pitao da li je nekom palo na pamet, e pa jeste, preduzimljivi kapitalisti će se setiti i „luđeg od najluđeg“), da se flašira (čak) i kišnica!?! Čemu ovo, ne bih znao ali obično je iz „divlje prirode“, veoma skupo, veoma meko (kondenzat) i veoma mlado (kratko u cirkulaciji) ... ne vidim posebnost (osim što je iz „netaknutih predela“) u odnosu na destilisanu vodu (ili kondenzovanu, tipa rose, ako ste na selu).

...

LUĐE OD LUĐEG OD NAJLUĐEG (najotkačenija vrsta FV):

Teška voda (D2O). Veoma skupa mada možda ne i najskuplja (mada verovatno jeste) jer litar je oko 1000$(€).

Zar ovo nije toksična, „smrt“ voda. Da, naravno, ako se konzumira u velikoj količini. Neki naučnici (ili „naučnici“) pak tvrde („u selu se priča ali nije naučno dokazano“) da male količine produžavaju život (Omg) što zvuči totalno nebulozno (ima i suprotnih tvrdnji da akumulacija ove vode dovodi do bržeg starenja, kancerogenih oboljenja, nemogućnosti pravilnog metabolizma i do skraćenja životnog veka), ali nije nemoguće (kako god zvučalo). Tvrdnja se zasniva na testovima na životinjama (uglavnom niži organizmi pa kao i druge slične tvrdnje time nisu baš utemeljene) i činjenici da ovaj tip vode usporava metabolične procese pa (samim tim, kažu pobornici) time i produžava život (10-20%). E nije nego, bar dok se ne dokaže. Trenutno nijedni nisu (posebno) ubedljivi, s tim što mi oni drugi (protivnici D2O i zagovornici H2O izotopski što čistije) deluju za nijansu razumnije.

Btw ima slatkast ukus (bar tako kažu oni koji su je probali a takvih nema baš mnogo). Naravno, upotrebljava se u naučno-istraživačke svrhe a ne za piće (bar još ne). Vredi nastaviti u svrhu studija ali sumnjam da će ovo biti eliksir mladosti (možda pre "izotopski prečišćena voda" bez deuterijum-oksida ... preduzetnicima savetujem pre ovaj koncept nego "onaj" ... mada da sačekamo malo, verovatno će se flaširati obe vrste (tešku bi doduše pre mogao da "dohvati" farmaceutski lobi ("mafija" kao se to popularno naziva ovih dana, je još uvek to smatram samo jakim i bogatim strukovnim udruženjem).

Umesto zaključka:

“Mani da držiš “propovedi”, kaži koliko ti piješ flaširane vode u odnosu na druge?”

Pa (well) … ne vodim preciznu evidenciju pa će biti “na osećaj”.

Nekih 10-25% od ukupno unete količine. Vodovodska (česmuša, tap) voda (water) je u proseku 60-80% ukupnog unosa, razlika (do 100%) je u izvorskoj vodi koja je povremeno gost u mojoj kući (ne fabrički flaširana, tj. balonirana). Dakle, FV je bar “51%” u obliku većih kontejnera (balona, 5 ili 6 lit. u inostranstvu (pretežno Bugarska) 3-7 lit. (10 tek u par navrata, to je nekako previše)). Koristi se (za celu porodicu) uglavnom meka voda a za nas matore deo su i visoko mineralne (“kisele” vode).

Dobro, moram da napomenem da je (više o tome u posebnom tekstu) voda u mom mestu stanovanja sasvim solidnog kvaliteta (doduše nešto tvrđa, uz stepen hlorisanja na nivou Nemačke (0,1-0,3 ppm) i po poreklu izvorska (ili bunarska), uglavnom iz kaptiranih karstnih vrela, na obodima kraških terena.

Opis istih ćete naći na npr. http://vodovodbor.com/o-nama/

Dakle, lično koristim flaširane (i/ili izvorske) vode kao dopunu, ponekad i isključivo ali u kraćim vremenskim periodima (danima, nedeljama).
Na letovanjima (ne zimujem, to bi bio “glogov kolac” u kućni budžet) je potrošnja FV veća, koliko iz “sigurnosnih razloga” toliko i iz radoznalosti. U pricnipu se posle konsultovanja sa meštanima (ponekad i ljudima iz samog vodovoda) sa ili bez dodatnih informacija sa net-a, “usudim” da koristim (i pored “osetljivog stomaka”) i vodovodsku (praktično svuda gde sam do sada boravio pio sam i lokalnu vodovodsku vodu). Ne, nikad nisam imao (većih ili uopšte) problema zbog toga. Kako god, ne mogu odoleti a da ne probam lokalne (nacionalne) strane vode (negazirane u 95% slučajeva) kojih kod nas nema.

Osim toga (naravno) i pored ponete vodovodske vode, na plaži je lakše opskrbiti se (ponekad i jedino moguće) flaširanom vodom (naročito pošto se koristi što hladnija (kupuje takva, jer se relativno brzo greje)).

Da, lako je to reći a šta da si (npr.) u Bgd-u … pa često sam tamo (sada) a živeo sam 8 godina (baš tamo) … moram priznati da mi je trebalo (nešto) vremena da se na Bgd. vodu naviknem (što je čest slučaj za ljude iz drugih krajeva naviklih na nešto drugačije vode, naročito iz brdsko-planinskih područja sa natprosečno kvalitetnom vodom). Svakako nije isto što i izvorska ali zapravno i nije loša (dobro, malo je tu i vere u kolege koje tamo rade, što bi se reklo strukovne (stručne) podrške (kolegijalnosti)). Svakako NIJE štetna (kao što je često žele predstaviti) … no i nije (baš) da se isključivo koristi (više o tome u posebnom tekstu, biće o obe). Ne, nije strašno (ni uopšte loše) ako ceo život pijete samo nju (ili sličnu) ili makar pretežno istu. Ovde je sa stanovišta “optimalnog” i “idealnog” (gde nijedna voda nije idealna). Što bi se reklo uz  planinski izvor bi trebalo (povremeno) piti neku drugu vodu (nećete time posebno nešto dobiti, ali o tome više u nekim drugim tekstovima) ali bi uz prerađene vode trebalo to “povremeno” da bude nešto češće (nadam se da sam dovoljno uprostio i banalizovao).

Aha, pa to se bar prerađuje (tako je i tretiram kao visoko prerađenu (bez demineralizacije) vodu), a šta bi radio da si (npr.) u Vojvodini (dobro to je šira oblast), gde su vode dokazano na granici (i često sa loše strane) kvaliteta? Naravno, flaširana voda bi bila primarni izvor ALI bih se potrudio da se snabdem vodom sa izvora (Fruške Gore, ako bi mi bilo blizu) ili susednih vodovoda gde je situacija o.k. (nije cela Vojvodina samo sa lošom vodom).

Možda (i samo možda) bih se snabdeo i nekim uređajem za prečišćavanje vode (mada, već sam napomenuo da ne verujem mnogo u “kućnu radinost” po ovom pitanju, bez bar postorjenja veličine kontejnera (kamionskog, brodskog) , “neće da bude”). Ovo više iz razloga smanjenja troškova (jer samo FV ipak nije nešto što ne opterećuje skromne kućne budžete “Zapadnog Balkana” i šire) i za posebne namene (kuvanje kafe, čaja i slično).

Da, eto koncepta u kratkim crtama (praktično).