Pokušaću čak i po redosledu ali on ne mora biti takav uvek i
naročito ne posle premišljanja. Ipak, ako napravite listu “omiljenih stvari” na
prvu, uvek ćete biti prilično iskreni (sa jako ograničenim vremenom, svakako),
iako ostaje da bi ste istu napravili malo drugačije posle malo premišljanja
(doduše i manje iskreno bi bilo) i da može zavisiti i od trenutnog
raspoloženja. I, naravno, posebna napomena: “moje omiljene” su naravno
uslovljene dostupnosti istih autoru teksta. Da, probao sam i neke od čuvenih
svetskih (Evian, Vittel, pa čak i (relativno skoro) čuvenu Fiji) ali je više za
utisak nego pravu analizu (prve dve ću svakako posebno “isprobavati” za blog).
Ostalih sam se (dovoljno) napio, da mogu i na osnovu (skorašnjih) sećanja.
Ovde da navedem da bez mnogo velikih sistema (tregovačkih)
izbor u provinciji Srbije je manji i od skromnog u celoj zemlji. Čak i u
Beogradu (gde se zaista može naći više različitih voda) ako se ne potrudite (sa
sve molovima) najčešće se svodi na isto. U Grčkoj slično, u Bugarskoj slično …
dolazite do zaključka da je (bar) 80% flaširanih voda domaćeg porekla (što
jeste pohvalno sa stanovišta smanjenja zagađenja (utroška goriva) ali je bedno
za “istraživačke svrhe”). Tako da (na sopstvenu žalost) osim par voda iz Crne
Gore, te još manjeg broja iz BIH i Hrvatske (sveprisutna je samo Jana … koja je
zaista dobra voda, ali kao tvrda (slično Evian-u) ali ne i visokomineralna,
nije baš u fokusu mojih “omiljenih”, nego je više “umereno omiljena” (i tek
retko korišćena); Btw – obe (ali samo kao predstavnici sličnih) su po sastavu
ono što nazivam “uravnoteženim” što jako cenim (a i ukus im je dobar, naravno)
.
Dakle (približno po redosledu navođenja, ali svakako napamet
se nekih neću setiti, pa lista može i da se drastično promeni).
Gornja Banja, Odmenjska, ? (mesto broj tri je posebno i
trenutno se ne mogu odlučiti), Rosa, Baldaran (Devin “Rose Label”), … , sofijska vodovodska, borska vodovodska
(uf, to će tek biti duga priča) … Voda Voda, Vodica … Bankia, Prolom ... Drosia, Vrnjačko vrelo … Nero TW Krf, Diva, Leda Lišnica … mnoštvo
tvrdih i mineralnih voda (kasnije više o tome).
Iskreno, redosled je
(osim prve dve) jako po vrstama vode i uslovljen time da je moja osnovna voda
koju pijem iz kategorije tvrdih (ili makar umereno tvrdih, kada je čisto
bogovinska, VOTK*), tako da nije baš objektivno i može biti i značajno
različito za druga područja. Naravno to ide u tekst “suma sumarum“ ili „uslovne
liste“ (ali mnogo kasnije, inače neće ostati nijedan čitalac ako budem išao
redom).
Naravno, visoke ocene će (često i više/bolje) dobiti i one
manje omiljene. No, što kraći uvod biće zanimljivije pa idem pravo u centar
(događaja). Dakle, sve će biti jasnije na primeru (počinjem od dve vode koje me
subjektivno veoma očaravaju, iako (čak) nisu ukusom u samom vrhu (jedna od njih
ni blizu) ali je dokaz da pokušavam da me organoleptičke osobine ne zavaraju,
ionako je kod pijaće vode sve u vezi ukusa na “tankom ledu” … VOTK*).
*VOTK (više o tome kasnije); ovo bi mogao da prepravim i u VOTKA
(KA za “kasnije”) ; nadalje će biti VOTKA.
Dodatna napomena: U moje
omiljene spadaju i vode sa visokim sadržajem floura (fluoridnog jona), kao što
su: KOM, Pirin i Devin (“Blue Label“). Ove („rebel“, van zakona (propisa makar))
vode ipak nisu za svakodnevnu upotrebu (na etiketi to i kaže, doduše za decu do
7 god.), makar ne u velikim količinama. One mogu biti (zapravo) idealne
„dopunske vode“ ili odlične u nekom kraćem periodu. Definitivno nisu za svakodnevu upotrebu u većim količinama i nisu da
budu primarne pijaće vode. Više od 1,5 mg/l
fluora nije dozvoljeno (po EU propisima, ali i šire) ... VOTKA.
Uostalom propisi se i
(često) menjaju a sada je (podstaknuto većim mogućnostima instrumentalne
analize) u modi da se sve što je sumnjivo smanjuje do nivoa besmisla (ppb-ja)
... no, fluor svakako sa više od ppm-a nije u toj kategoriji. Mnogo je sigurno
previše ali se i tu ne mogu načuditi nekim kolegama koji se (bukvalno)
užasavaju floura u vodi (na stranu flourisanje, čak i u prirodnim mineralnim
vodama, čak i od 10x manjih konc. nego što je dozvoljeno ... ?! ... džabe učiše
tolike škole) zaboraljvajući da je sve u konc. (što je lepo rekao još
Paracelzijus).
P.S.
Kao što se iz liste vidi (i ne vidi, zbog velikog broja tvrdih i mineralnih voda koje nisu pomenute imenom) preovlađuju vode iz Srbije, Bugarske i Grčke.
To je dobrim delom uslovljeno dostupnošću voda i zatvorenošću lokalnih tržišta.
Eventualno ćete u velikim trgovinskim lancima naći 1-2 vodeća brenda iz susedne države ali to je to; ako uopšte).
Zato će čak i iz bivše Juge biti jako malo imena koje ću pomenuti što sigurno nije objektivno već je uslovljeno nedostatkom prisustva.
Da ne ispadne da (ako je već Slovenija daleko) bojkotujem CG i Makedoniju, par reči i o tome.
Neke od izvorskih voda iz Crne Gore mi deluju zanimljivo, ali osim Dive i (ranije) Aqua Monte nisam imao priliku (a tamo nisam bio godinama) da probam druge (Suzu ili Aqua Bjanku). Diva sa Durmitora je o.k. ali ostaje u "umereno omiljene" (iskreno nije je ni lako naći, tj. sve teže je). Aqua Monte je jedna od voda koja je bila unutar meni omiljenih, no koliko znam fabrika je propala (?!) što je stvarno umetnost (doduše i klasičan primer za studente ekonomije, case study (ne samo za nju, uopšte za vode iz CG), kako kvalitet nije dovoljan (sam po sebi)). Kako nisam sačuvao etiketu a na net-u nisam našao sastav (uz primedbu da više nije na tržištu) ne vredi ni da pišem o njoj. Karakteristika (koja je meni zapala za oko) CG voda (praktično svih) je veoma nizak sadržaj nitrata.
Za razliku od njih neke vrlo kvalitetne (i ukusne) vode u Grčkoj imaju više od 5 mg/l (unutar granice od 10 naravno), i uopšte peticu prelaze mnoge vode (manje od 5 ppm) ali manje od 2 mg/l ili 1 mg/l (ili tu negde) nema veliki procenat (čak i čuvenih) voda u svetu.
Na žalost većina fabrika za flaširanje voda (ako ne i sve) u CG su potpuno propale ili su blizu toga (loše posluju). Dodatni razlog da se ne raspišem o tim planinskim (izvandrednim) vodama.
Ovde malo više o ovome jer neće biti predstavnika CG u omiljenim iako bi svojim kvalitetom svakako mogle da budu (možda Diva u grupi "umereno omiljenih" ... o.k. pH je veće od 7,5 ali bih više voleo da je bliže osmici, ali nije samo to, naravno).
Slično ovome, vode iz Makedonije nisam baš imao priliku da pijem, Gorsku sam probao u par navrata (na putu za Grčku) i stvarno je o.k. No, malo mi je "kiselkasta"* (što samo po sebi nije jako negativna konotacija), jednostavno pH blizu sedam me "izuva iz cipela" (čak i Evian gledam popreko zbog toga, ali naravno ne samo toga).
*više po sastavu nego ukusu, naravno.
Verovatno ima i drugih (kvalitetnih) voda tamo, ali nisam probao (a propustio sam priliku da ljudi koji su tamo bili da donesu "uzorke").
Jedva je nešto bolje sa BiH te Hrvatskom, no za to ću se snaći (već nekako). Cetinu sam probao ali na nivou uzorka te je samo na nivou utiska. Ukoliko me sećanje služi sastav je bio jako dobar (uz naravno puno kalcijuma što je odlika terena sa koga potiče (kraško područje) i tvrda), no imao sam informaciju (doduše od pre par godina) da je ni tamo nije tako lako naći (kupiti baš na svakom koraku). Zvuči poznato, zar ne?
No o politici ("političkoj ekonomiji" ako je negde opsao prefix polit. uz ekonomija onda je to pre svega kod flaširanih voda).
P.S.
Kao što se iz liste vidi (i ne vidi, zbog velikog broja tvrdih i mineralnih voda koje nisu pomenute imenom) preovlađuju vode iz Srbije, Bugarske i Grčke.
To je dobrim delom uslovljeno dostupnošću voda i zatvorenošću lokalnih tržišta.
Eventualno ćete u velikim trgovinskim lancima naći 1-2 vodeća brenda iz susedne države ali to je to; ako uopšte).
Zato će čak i iz bivše Juge biti jako malo imena koje ću pomenuti što sigurno nije objektivno već je uslovljeno nedostatkom prisustva.
Da ne ispadne da (ako je već Slovenija daleko) bojkotujem CG i Makedoniju, par reči i o tome.
Neke od izvorskih voda iz Crne Gore mi deluju zanimljivo, ali osim Dive i (ranije) Aqua Monte nisam imao priliku (a tamo nisam bio godinama) da probam druge (Suzu ili Aqua Bjanku). Diva sa Durmitora je o.k. ali ostaje u "umereno omiljene" (iskreno nije je ni lako naći, tj. sve teže je). Aqua Monte je jedna od voda koja je bila unutar meni omiljenih, no koliko znam fabrika je propala (?!) što je stvarno umetnost (doduše i klasičan primer za studente ekonomije, case study (ne samo za nju, uopšte za vode iz CG), kako kvalitet nije dovoljan (sam po sebi)). Kako nisam sačuvao etiketu a na net-u nisam našao sastav (uz primedbu da više nije na tržištu) ne vredi ni da pišem o njoj. Karakteristika (koja je meni zapala za oko) CG voda (praktično svih) je veoma nizak sadržaj nitrata.
Za razliku od njih neke vrlo kvalitetne (i ukusne) vode u Grčkoj imaju više od 5 mg/l (unutar granice od 10 naravno), i uopšte peticu prelaze mnoge vode (manje od 5 ppm) ali manje od 2 mg/l ili 1 mg/l (ili tu negde) nema veliki procenat (čak i čuvenih) voda u svetu.
Na žalost većina fabrika za flaširanje voda (ako ne i sve) u CG su potpuno propale ili su blizu toga (loše posluju). Dodatni razlog da se ne raspišem o tim planinskim (izvandrednim) vodama.
Ovde malo više o ovome jer neće biti predstavnika CG u omiljenim iako bi svojim kvalitetom svakako mogle da budu (možda Diva u grupi "umereno omiljenih" ... o.k. pH je veće od 7,5 ali bih više voleo da je bliže osmici, ali nije samo to, naravno).
Slično ovome, vode iz Makedonije nisam baš imao priliku da pijem, Gorsku sam probao u par navrata (na putu za Grčku) i stvarno je o.k. No, malo mi je "kiselkasta"* (što samo po sebi nije jako negativna konotacija), jednostavno pH blizu sedam me "izuva iz cipela" (čak i Evian gledam popreko zbog toga, ali naravno ne samo toga).
*više po sastavu nego ukusu, naravno.
Verovatno ima i drugih (kvalitetnih) voda tamo, ali nisam probao (a propustio sam priliku da ljudi koji su tamo bili da donesu "uzorke").
Jedva je nešto bolje sa BiH te Hrvatskom, no za to ću se snaći (već nekako). Cetinu sam probao ali na nivou uzorka te je samo na nivou utiska. Ukoliko me sećanje služi sastav je bio jako dobar (uz naravno puno kalcijuma što je odlika terena sa koga potiče (kraško područje) i tvrda), no imao sam informaciju (doduše od pre par godina) da je ni tamo nije tako lako naći (kupiti baš na svakom koraku). Zvuči poznato, zar ne?
No o politici ("političkoj ekonomiji" ako je negde opsao prefix polit. uz ekonomija onda je to pre svega kod flaširanih voda).
Нема коментара:
Постави коментар