Горна баня & Горна баня 1; Gornja Banja (Gorna Banya) & Gornja Banja 1

("Sunchaser Water")

Dve komercijalne vode, dve (različite) kompanije iz dve različite kaptaže (No. 4 (u kombinaciji sa izvorom Domus Dere) i No. 3). Vode su iz istog basena i praktično istog sastava. Koliko kapiram “po Bulgarski” to bi trebala da je arteška voda (osim izvora koji je izdan na nadmorskoj visini od 662m) sa kote 689 m (No. 4) i dubine 492,5 m ili za No. 3 (koja je 660m istočno od prethodne) sa 660,75 m i 425,6 m dubine (VOTKA* ). Kao i prethodno (bez da se uplićem u detalje) samo da napomenem da je basen iz koga voda dolazi (gde se skuplja) iz doba Late Cretaceous  (gornje (kasne) krede), što naravno NE znači da je voda toliko stara … VOTKA (i to u posebnom tekstu “Gorna Bania dodatak” (možda čak ne odmah posle ovog teksta)). Domus Dere ima malo (ali neznatno, iskreno) drugačiji sastav pa je sve DOBRO i (uslovno) loše izraženije kod GB1 ali to je u nijansama nijanse (naglasiću ih ali ne da se može zanemariti nego je bolje odmah da tako i učinite).

*Još jednom (i poslednji put) da podsetim da ova skraćenica znači: Više O Tome KAsinije.

Ako bi se na trenutak opustili i pokušali da zamislimo “magičnu vodu” … sva prilika da bi ova bila jedna od takvih. Naravno, vreme čuda je (odavno) prošlo i sve ostaje unutar misaonog eksperimenta. I naravno, bazne vode nemaju isceliteljske moći … ničeg tu posebno “čarobnog” nema, osim što je voda koja (definitivno) odstupa (makar malo) od nekih normi te FORMALNO nije idealna (pa čak krši makar jedno od pravila za pijaću vodu kao vodovodsku i flaširanu, NARAVNO sve je o.k. (i po zakonu) jer o(p)staje u kategoriji mineralnih (tradicionalnih) voda (sa “geografskim poreklom”). Pride nije birokratski surovo u kategoriji "low sodium" (nizak sadržaj natrijuma) ... but F*ck the pettiness (shallow thinking); svakako bih voleo (malo tu nedostaje vremena a još više para) da se ispentram na tih 660 m kao neka vrsta hodočašća (na Люлин планину), no to važi za većinu voda koje su mi omiljene (naravno počeo bih baš od ove).

Ovo je definitivno voda “sa karakterom” (iako nije čovek, pa ni živo biće), i to onim tvrdoglavim, jer krši neka od pravila (neka ne kao zakonska ali kao ono koja bi vodi dala “superiorne” osobine). Kao takva ne može da ostavi (nikog ko se iole razume) ravnodušnim.

Ujedno je i idealna da se provuku neka zakonska rešenja (čuvena EN direktiva: “COUNCIL DIRECTIVE 98/83/EC”) a da se o njima ne tupi u posebnom (dosadnom) tekstu.

Dakle, ako bi ovoj vodi davao naziv po osobinama (osim onog iz podnaslova) mogla bi biti i “buntovnik bez razloga” (razlog su suvoparni paragrafi koji nisu uvek u pravu) … voda koja pobeđuje formalizam (makar kod mene). Ovde je u osnosu na sve paragrafe jedino (doduše) prekršen onaj o pH vrednosti, taman koliko da bude (i bez toga je) posebna i svakako ne obična “voda za piće” (pijaća voda) i da se svrsta u “posebne” mineralne vode. Manite se suvih paragrafa (to vam je moj savet) ova voda svakako pokazuje da prirodu ne možete lako uramiti.

Dakle, ljudi koji (makar nemalo nikakvu zasnovanost) veruju u bazne vode mogli bi ovde naći svoju idealnu vodu, te uz malo (auto) sugestije možda sebi i napravili nešto dobrog (naročito ako veruju u (objektivno pogrešan) koncept i posebno u konkretnu vodu). Neće naravno proći nikakvu naučnu proveru (ni koncept niti konkretna voda) ali kao i u istoimenom filmu ostavimo ovo kao MIT sa pozitivnom konotacijom ALI uz čvrst stav autora da se time NE daju lažne nade. I pre posebnog teksta (i par rečenica u ovom) da naglasim: BAZNOST VODE nema posebna lekovita svojstva, ne leči ništa (konkretno) iako može da ima pozitivno dejstvo kod nekih bolesti (organa za varenje ili za izlučivanje).

Bazne vode NE utiču (bitno) na pH ravnotežu organizma … posebno ako su nisko mineralnog sastava (ako su pak visoko mineralizovane, mogu imati i negativno dejstvo ali otom-potom).

Podsećam na (već rečeno u jedom od pretnodnih tekstova) da baznost vode osim što ne može bitno da utiče (praktično zanemarljivo) na ravnotežu u organizmu može imati i mali efekat “in viro”, ako voda (a najčešće je tako kod izvorskih bazni, koje se koriste decenijama i vekovima, kao “lekovite” ili ne) ima mali puferski kapacitet.

Pošto smo to rasčistili (jer će se pominjati i u tekstu), možemo da nastavimo dalje … VOTKA (na kraju teksta kao dodatak - kratko, verovatno u posebnom tekstu više o tome, a možda i ne).

Još da napomenem da su ocene subjektivne (uz objašnjenja zašto, kako i koliko).

Opis (zvanični): Hipertermalna (GB) {GB1 Izotermalna (hipotermalna) } voda (GB), niske mineralizacije, hidrokarbonatno-sulfatna  natrijumova,  sadrži metasilicijumovu kiselinu. Mirkobiološkim, fizičko-hemijskim i radiološkim karakteristikama odgovara propisima za mineralnu vodu.

Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (uzete sa sajtova kompanija koje flaširaju vodu (etiketa praktično):

GB:    Opšta mineralizacija: 140,09 mg/l, pH: 9,65 - Elektroprovodnost: 139 μS/cm (etiketa).

GB1: Opšta mineralizacija: 142,85 mg/l, pH: 9,79 - Elektroprovodnost: 169 μS/cm (etiketa).

Hemijski sastav:

Anjoni, mg/l	GB (No 4)	GB1 (No 3)
Cl-	2,84	2,66
F-	0,22	0,16
SO42-	19,75	19,75
CO32-	27,01	36,01
HCO3-	15,25	9,15
HSiO3-	5,51	N/A*
Katjoni, mg/l	GB (No 4)	GB1 (No 3)
Na+	28,00	29,24
K+	0,40	0,35
Ca2+	1,60	1,40
NH4+	N/A	<0,05
Li+	N/A	<0,05

*ima u sertifikatu ali je on (možda) podležan autorskim pravima (dozvolom za objavljivanje).

NO₃^- nije dato na etiketi (sajtovima kao javno), navodi se u sertifikatu i izuzetna je vrednost (ispod 1 mg/l; zapravo dato kao manje od ovog što navodim, ali ovde samo okvirno), veoma retka i dokaz visokog kvaliteta ove vode!

Uz mnogo navedenih elemenata (naročito teških metala) koji su tipično ispod 0,01 ili 0,005 često i 0,001 (1 ppb, hiljaditi deo ppm-a) kao npr. živa (Hg). Kod GB1 navedeni teški metali su svi ispod 0,005 mg/l. Izuzeci su Cu (manje od 0,05 (kod obe kompanije) i Zn (za GB) koji je “manje od” 0,027 a kao rastvorni jon ispod 0,081. Bor je naveden u konc. od 0,013 (kod GB).

Ukupna tvrdoća vode: 40 mg/l CaCO₃ (eq.) ili 0,224 dH°; za GB1: 32,5 mg/l CaCO₃ (eq.) ili 0,182 dH°

Ukupan suvi ostatak: (tačan podatak u sertifikatima) oko 100 mg/l.

Zvanični državni sertifikati navode i radiološke podatke što je zaista dobar podatak i potrebno kada se radi o magmatskim stenama koje čine (omeđuju) zahvat (rezervoar) vode (koji ide i ispod nivoa mora, detalji u sertifikatima za obe bušotine). Ne samo da je sve o.k. nego su podaci za više od rede veličine (više od 10x) bolji (niži) u odnosu na maksimalno dozvoljene po EN 98/83/EC ili (npr.) pravilnikom o granicama sadržaja radionuklida (itd.) od 2011. I 2013. koji je čak i detaljiniji … čak su (uglavnom) bliže tome da budu i dva reda veličine niži (uz izuzetno nizak sadržaj prirodnog urana). Radona (prirodnog, ²²²Ra) ima ali "debelo" unutar dozvoljenih granica.
Bakteriološke analize su sjajne sa 0 (NULA) patogena i 4-5x manje ukupnih bakterija (zasejanih na podlogama na 20 °C i 37 °C) od dozvoljenog normama.

Komentar sastava:

Jednostavno – SJAJNO! (ODLIČAN SASTAV)

Natrijum je u konc. većoj od 20 mg/l pa strogo gledavši (ah ti paragrafi i zaokruživanja, F*ck them (again)) nije (nisu) voda sa “niskim sadržajem natrijuma”. Znate šta, pravila su pravila, ali je 20 mg/l izeto jer većina voda ima ispod toga (pa se mogu proglasiti takvim) i to je nešto “okruglo”, konkretno 10x manje od maksimalno dozvoljenih 200 mg/l (za pijaću vodu po EN 98/83/EC). Moglo je biti i 25 ili 40 mg/l pa čak i 50 mg/l ili 56 (po propisima za hranu, gde je “nizak sadržaj natrijuma” sve ispod 140 mg po “porciji” gde sam uzeo 2,5 dl kao porciju, iako je uobičajeno 200 ml za čašu vode). Dakle, jeste malo više (taman da mu u kombinaciji sa karbonatnim jonom da (dobar, uopšte) ukus) ALI i dalje možete smatrati niskim sadržajem Na (i sa 3 lit. dnevno ste ispod 100 mg ukupno, što neće uticati na povećan uticaj natrijuma).

Floridni jon (konc.) se takođe može kritikovati kao NIZAK, no to u modernom shatanju ima pozitivnu konotaciju. Iskreno, ovakva konc. (0,2 mg/l) je dovoljno dobra da (skoro) pomiri one “alergične” na povećan sadržaj (već na 0,1 mg/l ali i ovo nije bog zna koliko više tek duplo) i onu “tvrdu liniju” zagovornika “optimalne” konc. fluoridnog jona (njih malo manje, jer je bar 3x manje od njihovih zahteva). Uzevši u obzir da zubnom pastom (gutanjem, da tako je to smišljeno, inače) unesete oko 1,5 mg i hranom bar 0,5 mg (zavisno odakle se nabavlja i koja, može biti i više), ne vidim poseban razlog da ovo ne može da prođe, uzevši konzumaciju od 2-2,5 l dnevno (oko 0,5 mg fluoridnog jona, “prirodnog” ako već moram da naglasim). O.K. može se dopuniti čašom vode bogate fluorom ili piti manja količina (1-1,5 lit.) za one zabrinute zbog F.

Može se još (samo) zameriti nedostatak Ca i Mg što se takođe može (lepo) dopuniti visokomineralizovanim vodama ili ishranom. Ovo je izuzetno MEKA voda uz sve dobro (i možda tek) loše što ide uz to. U principu je sve loše uslovno a dobro je očigledno i veoma naglašeno. Ukupna tvrdoća vode je jedna od NAJNIŽIH koju možete kupiti (uopšte), čak je niža i od mnogih pripremenjenih (obrađenih) voda (UF/RO tretman). Iskreno, “obična” destilisana (bez specijalne aparature) nije mnogo (ako je uopšte) mekša. Konc. Mg nije navedena, verovatno je ispod 0,1 mg/l.

Visok sadržaj metasilicijumove kiseline (nedisocirane) je svakako nešto što je poželjno, a konc. je (su) idealne (nešto ispod 40 mg/l). Oko 50 mg/l je optimalno* (što bilže tome), max. konc. nije utvrđena (do sada). Pripisuju se lekovita svostva za organe za varenje i kožu, i (u manjoj meri, nije posebna korelacija nađena) kalkulus u bubregu (voda zbog niske tvrdoće svakako može pomoći, VOTKA). Nije zanemarljiv ni sadržaj HSiO₃^- jona (preko 5 mg/l) koji je uslovljen visokom pH vrednosću (baznošću) vode.

*nije zvanično utvrđeno kao ni maksimalno, ali se često uzima u stručnim krugovima (ili 50-100 ponekad), neka granica (kao maksimum) bi mogla da bude 200 mg/l ali i više (prema maksimalnoj “dozi” silicijuma (25 mg/kg*day)). Retko prirodne (izvorske) vode imaju preko 100 mg/l ali ih ima sa približno tolikom vrednošću.

Kalijuma jedva da ima (no iz vode ga ionako nećete uneti dovoljno, to je u principu dobro), konc. hloridnih jona je niska, naročito kada se uzme u obzir sadržaj natrijuma. (Hidrogen)karbonatni joni su glavni anjoni, više karbonata je zbog ravnoteže na pH vode, do pH=8 zanemarljivo ima karbonatnog jona , ispod 8,5 nema svrhe davati podatak jer dominira hidrokarbonatni jon. Ovde (preko 9,5) je čak prednost za karbonatni jon, što je “srećna okolnost” zbog ukusa vode (u kombinaciji sa natrijumom).

Sulfatni jon je u niskoj konc. ali dovoljnoj da da doprinos ukusu (najviše od anjona, posle (hidro)karbonata).  Više o njemu kod voda koje ga sadrže više. Maksimalno je dozvoljeno 250 mg/l pa je (uzevši u obzir i manje varijacije, koje su ovde zaista male zbog velike dubine sa koje se voda eksploatiše) to 10x ili više (formalno 12,5x) manje od dozvoljenog pa bi moglo (ne postoji takva odrednica) da se obeleži i sa “low sulfate”. U svakom slučaju, nisam baš ljubitelj sulfatnog jona u vodama i više volim one sa nižim sadržajem (npr. ispod 25, svakako 50 mg/l). Ipak, neke od jako kvalitetnih voda su jako bogate ovim jonom (Bankia iz Bugarske a još više Vittel (čak i preko granice za “običnu” pijaću vodu) ali o tome kad stignem do njih (Bankia svakako kao jedna od omiljenih, pre čuvenijeg Vittel-a).

pH vrednost jeste veća od onoga što se propisuje za pijaću vodu ALI jeste u skladu sa propisima za mineralnu. Iskreno, pH=9 je (čisto) zaokruživanje, moglo je da bude i 9,30 ili 9,70 … Mislim da je 9 bolje što se tiče “običnih” flaširanih a naročito vodovodskih voda, i to je sasvim o.k. Čak i kod mineralnih je 9,5 već nešto što je “dovoljno”. No ovo je jedna od (ima ih još, npr. u USA par njih) onih koje su (veoma) blizu pH=10. Ne bih to uzeo za zlo, čak bih ovo proglasio prednošću (šta reći sa “kiselu” (“tamnu”) stranu, u koju (doduše) vode ne zalaze (često, prerađene mogu biti čak i oko 5 ali kao omekšane ili demineralizovane nisu opasne zbog toga) ALI mnoga (gazirana) pića ili čak i prirodna limunada su već blizu trojke (pH=3) što je čak i veće odstupanje od neutralne sredine. Da, znam, čak i otpadnu vodu ne smete ispustiti sa pH većim od 9 ALI to je tek druga priča (može biti preterivanje ali je dobra “odbrambena” mera) i ne menja moj stav da je sve do 10 (pa i 10,1 ili (dobro negde mora da se povuče granica, neka bude 10,3) kod prirodnih mineralnih voda nije preterano (naročito ako su malog puferskog kapaciteta (niske mineralizacije). Verovatno ova vrednost nešto i oscilira, verovatno između 9,5 i 10 što je baš “top class” i svakako na samoj granici preporučljivog za svakodnevnu upotrebu (ali sa “svetle” strane).

Pošto je prva voda koju komentarišem, mali komentar na hemijski sastav:

Ne treba ga uzimati kao jedinstven i nepromenjiv. Obično se navodi na osnovu neke analize (uz datum iste). Takva (analiza) bi trebalo da je pribižno srednja vrednost u nekom dužem periodu. Kod voda koje su sa manje dubine (tipično izvorske planinske) odstupanja mogu biti i značajna, ±10% je uobičajeno a može biti i više (po nekim ili svim elementima, jonima) , dok su kod voda koje su zaštićene od direktnih atmosferskih uticaja (tipično one sa velikih dubina, kao što je Gornja Banja) odstupanja manja, obično ispod ±5%, ponekad i svega par procenata). Kod GB je uočljiv stabilan sastav (sertifikati iz prethodnih godina i od pre 40) što je još jedna potvrda kvaliteta ove vode (ili drugačije rečeno, pozitivna karakteristika).

Dodatne napomene: Obe vrste (ove) flaširane vode imaju “gomilu“ sertifikata, ISO i FSSC 22000 EN (i BG). Širi basen je poznat još iz rimskog doba (i careva iz oblasti današnje Srbije) i vode iz oblasti Serdike su korišćene i kao banjske (za kupanje) a i za (lekovito) piće. Arteški izvori iz antičkog doba su prisutni u tom kraju.

Ocene:

Formalni sastav 7/10, Sastav 9/10, subjektivni utisak 10/10, ukus 9/10, posebnost sastava 10/10, izbalansiranost sastava 9/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 8/10, pogodna kao dopunska voda 10/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 91/100.

Kategorija (vrsta): (jako) meka voda, visokobazna, niske (ali stvarno) mineralizacije (iako ne i “ultra-niske”). Po sastavu: karbonatna, sulfatna (uslovno za oba jer su konc. niske, ali drugog i nema mnogo).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično moja no. 1 voda kao dopunska ili uz dopunu. Idealna kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (slučaj u Boru, u većem delu Beograda takođe, itd.). Idealna i kao osnovna voda (ako vam je pristupačna) uz (povremeni) dodatak mineralnih voda (visoko mineralizovanih). Nema mnogo sličnih voda, makar ne u Evropi pa je (relativno) retkog tipa, prilično posebna.

My absolutely  (moja apsolutno) NO. 1 ?

Ipak nisam siguran u apsolutnom smislu … konkurencija je velika, nekoliko voda prosto plene uravnoteženi(ji)m sastavom, pa ne bih (baš) da tvrdim. Sigurno je u apsolutnih TOP 10 (TOP 5 u širem regionu (Balansko poluostrvo pa i SEE sa Grčkom pride, tj. SEE geografski a ne politički), uzimam da nisam imao pristup drugim veoma kvalitetnim vodama, npr. iz Nemačke, Češke, Italije, Španije, Skandinavije ali i drugih evropskih zemalja (uslovno i Turske), za svet (veliki je on) bi možda čak stigla (mada sumnjam) i “tek” između 10 i 20, ili čak i niže, ali to je već spekulacija (iako je svaki rezultat u TOP 100 za bilo koju (čak i najčuvenije) vodu bio uspeh, uzevši više hiljada jako kvalitetnih voda (flaširanih ili ne, do onih koje nisu naravno nije moguće doći pa ostaju “lokalna čuda”). To što je navodim kao prvu već dosta znači. Na kraju ću (možda) probati da dam (subjektivno ali što objektivnije) nekakav redosled ALI to nema baš mnogo smisla (kao što ćete videti iz daljih tekstova; no. 3 ili no. 5? To je nije trčanje na 10 km, više je slično onom na 100m gde često foto-finiš mora da odlučuje, u smislu vode za piće to je preterivanje (praviti takve distinkcije).

Iskreno, veoma mi je žao što ovu vodu ne mogu nabaviti u Srbiji, relativna blizina granice ne pomaže previše, jednom ili par puta godišnje ne mogu da napravim posebne zalihe iste (obično prenesem balonče ili balon, za više bi morao i carinicima da objašnjavam zašto nosim toliku vodu … a i obično uzmem bar 2-3 vrste (makar u flašama) tako da …

Zapažanja:  I pored viskoke baznosti (od skoro 10) voda ima tek blago bazbni (lužnati) ukus. Izuzetno je ukusna za jako meku vodu i vodu niske mineralizacije. Ipak, ima preko 100 mg/l rastvornih materija, te nešto više natrimuma (kao što je već naglašeno) što verovatno pozitivno utiče na ukus. U kombinaciji sa visokom baznošću (za jednu pijaću vodu) natrijum (iako još uvek nizak) može da da ukus (prag ukusa za Na₂CO₃ je niži nego za NaCl ili natrijum sulfat) koji se lako prepoznaje. Jednostavno, ravnoteža HCO₃^- « CO₃^2- je (prilično) pomerena u desno, što se vidi i u (gore) navedenom (mineralnom) sastavu ove vode. Da napomenem na početku, nisam frik ili snob  pa da vodama (koje u principu imaju veoma blag ukus) dodeljujem bog zna kakve epitete (i nijanse) u ukusu, kao što rade moderni enolozi (ili ipak samo “enolozi”) za razna vina sa epitetima tipa “ukus (miris) šumskih plodova, maline (hebeš takvo vino), miris mediterana” i slično (što sa realnošću nema nikakve veze, kakva njasra). Dakle, zavezanih očiju ne bih mogao da prepoznam dve slične vode (grantujem ni da takvi likovi (i još gori koji se bave vodama) ne bi, jednostavno je iznad mogućnosti čak i natprosečnog ljudskog čula ukusa). Ovde (za razliku od vina, gde je izvanredan izgovor više nego objektivno) je činjenica da vode (osim posebnih, mineralnih (banjskih), naročito sumpornih) nemaju (i ne trebaju da imaju) miris. Čak je potpuno odsustvo istog, neophodno za iole bolju (a kamoli vrhunsku) vodu za piće. Tu se pomalo oslanjam na mog juniora koji ima jedno 10x jače čulo mirisa od mene ali kod voda ne pomaže (verujem da je mu je čulo mirisa bolje od 90% ljudi, tako da ću naglasiti gde mirisa ima, ovde ne (i uglavnom ne)).

Ipak, ovu vodu bih sigurno prepoznao (i nema mnogo sličnih) od 10 slučajno izabranih … pa u većini slučajeva i od (koliko-toliko) sličnih. Prilično je posebna (da ne kažem jedinstvena, takve NEMA). To su (samo) marketinška naklapanja (njasra); ili (ako se drugačije posmatra) svaka JESTE JEDINSTVENA (dve identične nema, ali sličnih … ima kao kusih pasa, naročito skupi brendovi su mi tu smešni (glečerska voda, dve takve različite su sličnije nego bilo koje druge, ionako su praktično destilisane, sa nešto više tragova minerala – led je (ako zaostaje tečna faza) praktično čista voda, u prirodi ipak ne baš toliko, doduše). U tom smislu (već pomenuto gore) ova voda nema mnogo (ali svet je veliki) sebi sličnih, pa je (prilično iako ne apsolutno) posebna.

Lična kategorija vrsta: Omiljena. Primarno dopunska (voda).

Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Jaka preporuka. (Best Buy)

P.S.

1) Komercijalni slogan:

The Crystal Clear Tears of Lyulin Mountain

Zvuči zaista dobro. U vreme kada se marketing veoma plaća (a u osnovi je kreativna delatnost) teško je biti bolji od proseka (standardno dobrog slogana). Ovaj svakako jeste iznad proseka, jedan od boljih svakako.

2) Geološki voda je iz dela (šire Sofijske regije) koji pripada kasnoj kredi (da iz doba dok su dinosaurusi još hodali zemljom), a u celom širem basenu ima delova iz neogena (kenozoik, već) ali i trijasa. Linkove za više o tome u posebnom tekstu. Gornja Banja pripada termalnim vodama ali sa niskim sadržajem minerala (kao što je već navedeno).

3) Lekovitost vode u tradicionalnom smislu (definitivno) postoji. To ipak treba uzeti pre svega kao pomoćno lekovito sredstvo. U sertifikatu (državnom) se navodi da pomaže kod bolesti probavnog trakta i organa sistema za izlučivanje.

Tvrdnja da pomaže neutralizaciji želudačne kiseline je svakako nešto normalno, ali uzeviš mali puferski kapacitet dejstvo može biti nedovoljno i svakako da ne može biti zamena za lekove ali uz savet lekara može biti neka (ajd' da tako kažem) vrsta dodatnog tretmana. Svakako, baznost ove (ovih) voda je (bar u Evropi, bar u Jugoistočnoj) verovatno nenadmašna i u tom smilslu verovatno da boljeg (možda jačeg ali ovde je i „nežno“) nećete lako naći (u smislu pomoćne terapije). Navodi se i detoksikacija organizma (kao i kod prethodnog dodatno zbog sadržaja silicijuma, tj. metasilicijumove kiseline u koloidnom stanju)  što je teže potvrditi ali logika postoji, jer kao nisko mineralna povećava diurezu i izlučivanje toksina (koji se tako mogu izlučiti i u stepenu u kom mogu), a i znojanje se može povećati (leti) pa dodatno izbacivanje toksina i na taj način (je verovatno).

Ono što prvo pada na pamet kod jako mekih voda je sprečavanje ili pomoć kod „peska“  i (pre svega)  kamen(c)a u bubregu (nefrolitijaza). Ovde treba biti malo oprezan (iako je sva logika na strani ovakvih voda, konkretno ove).

Za kalkulozu bubrega postoji mnogo uzroka i faktora rizika ali tvrdoća vode je samo jedan od njih i to (najverovatnije) ne primarni. Povezanost tvrdoće vode je donekle dokazana ali je ta korelacija niska (mala je povezanost) u najboljem slučaju (za meke vode); nekoliko studija nije pokazalo povezanost (često se citiraju i prava su „biblija“ za skeptike, doduše) . Osim toga ukupna tvrdoća nije jedini pokazatelj, odnos Ca/Mg povećava povezanost i obratno, a sam Mg možda (i) smanjuje faktor korelacije, ili je čak korelacija negativna (bar donekle).*

*Ovo je jako diskutabilno. Objavljeno je u nekim naučnim radovima, ali je i kritikovano.

Uticaj (dakle) tvrde vode u nastajanju kalkuloze nije do kraja jasan (makar) a dokaz je da se svake godine objavi po neki (novi) rad na tu temu. Ipak, kao preventiva je veća količina vode svakako dokazana, a nizak sadržaj minerala i naročito tvrdoće sigurno “ne škodi” (pa verovatno i pomaže). Slično i u toku lečenja, gde će Vaš lekar znati kako da postupi na osnovu svakog pojedinačnog slučaja. Uostalom, to je toliko razrađeno da postoje i protokoli po kategorijama tako da će medicinski stručnjak (pre svega urolog) znati kako da postupi.

Sama baznost vode (kod nekih vrsta kamena) može biti korisna (kad treba da se poveća pH urina) ALI može biti i nedovoljna (ionako se ne radi bez analiza urina, i bez medikamenata, koji imaju jače dejstvo (tipa pufera su)). Kod nekih pak vrsta treba “zakiseliti” urin (smanjiti mu pH vrednost) pa koristi nema (doduše ne bi trebalo da bude ni veće štete, ipak uz lekove koji su za to svakako treba izbegavati (jako) bazne vode).

Naravno, u težim slučajevima ide se ili na ultra-zvučno “razbijanje” kamena ili (sad sve ređe) operativnog tretmana, ali to je naravno već potpuno druga priča i već je (“debelo”) unutar medicinske struke u koju neću da se mešam (kao laik).

4) Nastanak (geneza) vode je zanimljiv i može se naći na sajtovima proizvođača (na kraju teksta). Takođe, tamo se mogu naći dodatni podaci (sertifikati), uz geološki izveštaj koji je takođe dat na kraju teksta. Za GB1 se može naći čak i preporučena cena koja zaista nije visoka* (umereno je visoka) za kvalitet i način dobijanja vode. GB je neznatno skuplja ali slične (umerene) cene.

* 0,63 lev (što je oko 0,32€ za bocu od 1,5 lit.); ako je VP cena onda je već manje povoljno (mada na to mogu ići i rabati, npr. za šleper i slično).

5) At last but not least (na kraju ali ne i po značaju): jedno lično zapažanje:

Ova voda dobro gaši žeđ (nesumnjivo iako nije “šampion po ovom pitanju”) i sasvim je o.k. da popijete (jednu) čašu i stanete. Međutim, teško je odoleti da to ne budu bar dve. Osim toga, ovu vodu možete piti (skoro) neumereno bez nekih (čak i banalnih) posledica (npr. da se osećate naduto i sl.), nešto što bi se reklo “piješ, piješ i nikad ti nije dosta” (malo manje kad se naviknete potpuno na nju, ali u početku je uvek tako, bar kod mene).

Ovo je jedna od onih voda koja postavlja pitalicu “čemu RO ili destilisan voda?”. U smislu tvrdoće tu zapravo i nema razlike, a ono malo minerala pre će biti benefit nego mana. Štetnih primesa takođe ima na nivou RO ili destilisane vode. Ako ništa drugo ukusnija je … prirodna (dobro, to nema veze toliko), baznija (pa dobro, nije krucijalno ali jeste prednost, naročito što su prečišćene obično oko pH = 6) … nije veštak (u odnosu na veštački mineralizovane vode … na papiru nije neka prednost ali jeste u smislu da ne zavisi od merenja (jeste, vrše se analize ali je voda duboko i prilično stabilnog sastava) i tehnologije (koja može i da zakaže, makar u nijansama, koje teško da su opasne ali nisu ono što treba da bude).

Više informacija na:

http://www.gornabania1.bg

http://www.gornabania.com

http://www.eurometrex.org/Docs/Meetings/Zaragoza_2007/Presentations/Sofia_Mineral_Waters.pdf

http://www.cgseurope.net/UserFiles/file/2nd%20Workshop%20Germany%202011/presentations/06-CGS-Georgiev_et_al-Bulgaria.pdf

http://bgapv.com/uploads/files/32_albena_bg_bgwa_english.pdf

P.S.
Sajtovi obe kompanije koje flaširaju ovu izuzetnu vodu su vrlo dobri (dobro, uvek može bolje). Izuzetno su informativni, marketing je odmeren i primeren izuzetnom kvalitetu vode. Marketing je, uopšteno rečeno, solidan. Može se još malo polirati (naročito za GB1 ... o.k. oni su prvi počeli da flaširaju ovu vodu, ali ih konkurencija polako ali sigurno prestiže).
Bez da se mešam u svojinske odnose, smatram da bi udruženi više postigli na svetskom tržištu ... dobro, količine (protok) su ograničene, pa možda i nema preteranih ambicija tog tipa ... ipak, ograničene (možda i numerisane kao kod vina) količine u staklenoj ambalaži (koja već postoji) bi možda bile interesantne kao ekskluziva (makar u širem regionu i razvijenijim zemljama (dobro de, znam, kad je voda u pitanju svi su "patriote") ali do nekih 1000 km ili nešto više (vodenim transportom). Jednostavno nisam da se voda tera preko sveta to je baš preterano (npr. čuvena Fiji); loše i sa stanovišta ekologije a i cena onda bude većim delom transport.
Btw voda iz sondaže 4 (GB) ima 42 °C (podatak je i na sajtu, nisam odmah uočio), dok je GB1 (sondaža 3) nešto hladnija ali i dalje više temp. od sobne.
To i potvrđuje (dodatno) ime (status) ove vode - da je to banjska voda.