UVOD (INTRODUCTION)

VODA

Neće ovde biti (možda samo u vidu referenciranja) o osobinama vode. Ima toga na net-u „do 101 i nazad“, niti bih (baš) mogao da o vodi pričam satima ili danima kao neki od mojih (bivših) profesora ili asistenata (sada profesora). Niti bi to bilo korisno bilo kome.

Dakle, ovaj blog je zamišljen kao otvoreno razmišljanje o „pijenju vode (pijaćoj vodi)“.

Kao što sam na blogu o uljima izbegavao visokoparne stručne detalje, tako ću i ovde (dobro, možda malo manje). Što manje hemijskih jednačina, više čitalaca. Dobro, neke pojmove ću morati da objasnim i da zađem u stručne (naučne) detalje ali će moći da se prati.

Naravno da kao inženjer nisam dovoljno u materiji kao što je fiziologija ali ću taj deo pisati na osnovu ozbiljne literature ali bez stručnih detalja (naravno) i na način kako to shvatam i kako bi običan čovek razumeo (posledica stručnih stavova).

Za uvod (i početak) TRI osnovne stvari (time se može i završiti ceo „projekat“ (nije projekat, već „work in progress“ (tekući rad ... „fluidni projekat“ ili u ovom kontekstu „tiha (tekuća) voda“).

Prvo:

Koliko vode treba piti (dnevno)?

Ovo nije deo u kome sam stručan, ali nakon pročitanih (i diskutovanih) stotina tekstova (desetina sati sa lekarima, profesorima (kolegama) ) mogu da kažem koju reč (sada samo „reč-dve“).

Da li je to 8 čaša (2 lit)? Pa makar i na silu?

Ne, narvno, ali je dobra „srednja vrednost“. Možete da ne pijete 2 litara dnevno ali ako je statistički (dovoljno) blizu ove vrednosti sva je prilika da ste na dobrom putu (ka savršenoj količini).

Nije čak ni 1,5-2,5 lit. Pravi odgovor, možda je „najbliže“ tome: 0,5-5 litara.

Naravno, ovo se odnosi na vodu u čistom stanju, koja nije unešena hranom, pa čak ni sokovima ili drugim pićima (bezalkoholnim ili koja sadrže alkohol). I ovo je uslovno, jer neke vrste „pića“ (sa 99% ili više vode i relativno malo soli, na primer koja ne premašuje značajno preporuke za pijaću vodu (ima ih više ali o tome drugi put) se mogu smatrati (vrlo uslovno) „vodom“, ali bih ja to ostavio kao posebnu kategoriju i ostavio samo vodu (računajući i onu sa visokim sadržajem minerala, ali naravno nižim od osmomolarnog rastvora („daleko nižim“ ali o tome takođe kasnije) unutar količine vode koju (odrastao čovek) treba da popije (neće biti zaboravljena deca ali to je već nešto što bi pedijatri i uopšte lekari trebalo da savetuju, pa ću tu biti jako oprezan).

BTW (UZGRED): (Medicinski) Stručnjaci (koji se bave fiziologijom) idu tako daleko da vodu u koju je isceđen (samo) limun (bez šećera) već ne smatraju „vodom“ već „hranom“ što će biti uzeto u obzir ali samo u posebnim slučajevima (Njutnov zakon gravitacije je dovoljno o.k. za planetu zemlju i uglavnom za solarni sistem pa Opštu relativnost u prvoj aproksimaciji možemo zanemariti, iako moderan život mora da je uzme u obzir (GPRS)).

Dobro da nisi rekao „od 1 dl do 10 lit.“ tu bi svakako bio 99,9999% u pravu ...

Široke granice su postavljene zbog toga što potrebe za vodom mogu biti VEOMA različite.

Čovek će sasvim dobro funkcionisati i sa manje od litar vode ... prillčno dug period, a ako radi u klimatizovanom prostoru (leto-zima) i nije mnogo fizički aktivan ... još duže. Uzevši u obzir da najviše vode koju organizam koristi nije iz spoljnih izvora nego je to „endogena voda“* (ali i o tome u (verovatno) posebnom tekstu) verovatno ne samo mesecima nego i godinama (bar kod nekih ljudi). Pet litara je sa druge strane zaista velika količina vode, koju nije baš (ni) pametno uzimati dug vremenski period, naročito (bolje reći isključivo) ako za to nemate poseban razlog.

* vodu koju stvara sam organizam (oko 80% ukupno unesene vode za potrebe organizma (čoveka)). Ukupna količina vode potrebna za funkcionisanje organizma čoveka je nekih 10 litara dnevno.

I zaista, potrebe mogu jako varirati između perioda umerene temperature („optimalne“, npr. 20-25 cel. i „umereno sunčano“ (oblačno)) i letnje žege (+35-40 °C koliko je bilo kada je početo pisanje ovog teksta).

Znojenje, uslovljeno visokom temperaturom ili fizičkim radom (sportskim aktivnostima) može da poveća potrebe za („onih“) „optimalnih“ 2 litara pa i više (sve na dan, naglasiću kada bude na neki drugi period).

Varenje hrane troši dosta vode (prosečno koliko i znojenje ili „tu negde“), a u vezi sa tim i zavisno od vrste hrane koju unosimo (više ili manje). Unos soli (uglavnom kroz hranu, presoljavanje) može da poveća potrebe za vodom, itd. i sl.

Bolest može da poveća (objektino ili subjektivno) potrebe za vodom (ili za „pijenjem vode“) ali to je već za medicinsku nauku, uzimam „prosečno“ „zdravu“ „odraslu osobu“ (koliko god prethodne tri odrednice bile „razvučene“).

Dakle, opšti odgovor na pitanje je:

-        Verovatno da je dobro da pijete makar JEDAN litar vode (ili tečnosti sa mnogo vode i bez mnogo hranjivih sastojaka („nutrijenata“ kako se to sad na „čistom (modernom) srpskom jeziku, ovih dana, kaže).
     Da (is)kažem i jednu „jeres“ ovde („jeretičku misao“): ništa strašno neće biti ako pojedinih dana (pa i u nekom vremenskom periodu) pijete manje od tog (famoznog) litra, naročito ako hranom unosite velike količine vode (čak ni leti, ako je ta hrana, npr. lubenica).

-        Najverovatnije da Vam više od 2,5 (3) litara nije neophodno (pa ni zdravo), makar u dugom vremenskom periodu, i ako ne natprosečno ne gubite značajne količine vode.
     Naravno, čak i duže vreme ćete količine od litar (pa i par) „viška“ lako izbaciti preko mokraće (sistema organa za izlučivanje (vode/tečnosti), čak neće biti ni preveliko opterećenje, ali preterivanje svakako nije dobro i može biti jednako loše (veliki problem) kao i kada se unosi manja količina.

-        Lično nisam dobar reper, jer se natprosečno znojim, pride i “halapljivo“ pijem vodu. Ipak, i sa jednim litrom preguram dosta dana, mislim da sam u proseku na 1,5 lit. a leti verovatno na 3 lit. (prosek, često i po 4, ređe više, litara).

Potpitanje je (naravno) nije li bolje preformulisati pitanje u:

koliko je vode potrebno uneti spolja (pijenjem i hranom (šire gledano)?

Verovatno da. Zbog toga i one velike granice. Ako mnogo vode unosite hranom, naravno da Vam od 2 do 3 „fizioloških“ litara (neophodnih organizmu), manje treba u obliku vode i obratno. No, ovo značajno komplikuje stvari a već u sledećem pitanju (odgovoru) biće i bolje definisano.

Stvari se dodatno komplikuju time da pojedini napici (koji sadrže kofein ili alkohol, kao najpoznatiji primeri, ali svakako ne i jedini) zapravo više „troše“ vodu nego što je „dodaju“ (biće i o tome).

Zavisno od načina ishrane, treba će vam različite količine (u odnosu 3:1 ili čak i više) vode. Litar je zaista lako i zdravo popiti (čak i zimi), čak i ako vam nije neophodno, a neznatno više (1,5) je svakako nešto što će pre biti dobro nego loše i može činiti Vaš organizam zdravijim.

DRUGO: treba li piti vodu „na silu“? (i kad niste žedni)

Verovatno NE. Moj lični stav je: SVAKAKO NE.

„Kad osetite žeđ već je kasno (ma da umirete lagano do ekspresno) već ste dehidrirali“

Ovakvo (obično marketingško) tvrđenje ste (na reklamama naročito) sigurno čuli (u raznim varijacijama).

Ako je tako i naučno, nije baš BUKVALNO. To što se time koriste „proizvođači“ (točioci) vode, je nešto što se toleriše a možda ne bi trebalo.

 Nećete doduše (baš brzo) tako poremetiti osećaj žeđi (da, može da bude nesiguran, to je tačno ali što ga više ne poštujete, sve će nesigurniji biti) ali tokom godina sigurno (najverovatnije, bar većina)  hoćete („pa, šta, bitno da uvek uz sebe imate (magičnu) flašicu (od 5 dl) uza sebe“). Prefinjen osećaj žeđi (urođen je 90% takav, grubo rečeno) je nešto što treba slediti.

A niko ne kaže (na reklami npr.) da ne treba piti tu flašicu „kao vo“ (na iskap) ... jeste, kažu „gutljaj po gutljaj“ ali se sugeriše „što više“ (tih) flašica na dan, pa je gutljaj po gutljaj nešto što se podrazumeva skoro „kontinualno“ (ceo božji dan, uz veoma krakte pauze). To što ćete “pola (radnog) dana” provesti u WC-u kao da nije problem … na mnogim radnim mestima može biti a i gde nije, nije baš zgodno.

Drugo pitanje dodatak: da li je dobro pratiti boju mokraće kao orijentir da li ste dobro “hidrirani” (tako se valjda kaže po “novom”)?

Kažu (stručni u oblasti, lekari): DA.

Ali samo kao indikator, ne kao neki precizni vodič. Ima o tome na internetu dosta, pa neću da se petljam tamo gde mi mesto nije (što ne znam dovoljno dobro). Svakako ne treba trčati (bukvalno) “na izvor” i piti velike količine vode samo zbog tamnije boje urina, niti težiti beloj boji (dobro, što svetlijoj žutoj svakako) po svaku cenu, a još manje drastično redukovati unos zbog “bezbojnosti” (praktično “bele” boje).

TREĆE (za blog najvažnije): Koju vodu piti?

Pošto će blog ovim da se bavi, ovde neće o tome da se davi (sada)!

Ovo bi trebalo da bude centralno mesto bloga ali u prvom tekstu neće biti (ni) naznaka o odgovoru na pitanje (inače čemu ceo blog).

Naravno, odgovor u prostom obliku i konkretan (Yes/No, tačan odgovor pod a), ili tačan odgovor pod a, b i d) neće biti dat, a (nije to razlog) ličnog sam mišljenja (ne, nisam otišao po isto, nigde) da takav i ne može da se da (da se odgovori konkretno i kratko).

Blog će možda biti korisniji zbog njegove koncepcije (slobodno razmišljanje i opis konkretnih voda, onih iz raznih vodovoda i onih koje se mogu kupiti (flaširane ili balonirane), kao centralno mesto, ali ne i jedino).

Još jednom (pa još bar 90x) da ponovim: biće malo od struke i nauke, ali u “najblažem” obliku, uz pojedinačne (kratke) izlete u malo više od toga.

Neke od tema koje će biti razmatrane (pa da završavam prvi tekst, post, šta god):

Pijenje čiste (prečišćene) vode, da ili ne?
Pripremljena voda (Prepared water) ... ***

Izvorska voda, da naravno, ali kakva? (i koja?) (po sastavu) i po vrsti (arterski (arteški) bunari, subarterski i primarne izdani); u 2-3 dela.

Flaširana voda (flaširanje vode)?!

Voda iz vodovoda (sa česme, iz creva)?

Flourisanje vode? (deo II vode sa prirodno visokim sadržajem fluora)

Moje omiljene (vode).

Bazne vode. Šta, kako i zašto.

Tvrdoća pijaće vode (možda i u dva-tri dela).
Teška voda ("smrt voda").

Visoko mineralizovane vode (“kisele vode”, “mineralne vode”, “mineralne vode sa visokim sadržajem rastvornih elemenata, itd i sl.)

Primeri “dobrih” voda za piće. (Moje omiljene II, ali šire od toga)

Ajd’ malo komentara na komercijalu (prethodno II deo)

Mešati razne vode, dobar savet, ali može li se malo razraditi tema?

Pijaća voda i radioaktivnost.

Malo o tehnologijama prečišćavanja vode u vodu za piće.

Voda iz hrane (možda i ranije, možda i u više delova).

Kućno prečišćavanje vode?! (da, ne ili možda)

Šta raditi kad “nemate kud” (loša vodovodska voda i slični “problemčići“).

Desalinizacija vode (morska voda i voda za piće, u kakvoj su vezi)?

Navedeno predstavlja (ujedno) i radne naslove tekstova koji slede (sve navedeno … uz mnogo sreće do kraja 2018. ako uopšte, ali ko zna, veći deo može biti i do kraja tekuće (2017.) godine).

Možda će se donekle razlikovati naslovi, a i redosled može biti drugačiji.

Uglavnom, navedeno predstavlja većinu tema o kojima vredi nešto reći (uz diskusiju, kojoj se nadam, ali se nadam umerenoj i “sve u svoje vreme”). Naravno, uvek će nešto biti što nije rečeno, što se može dodati i slično.

Verovatno treba dodati i:

Osvrt na ekologiju

Da li će (zaista) biti nedostatka vode (i ratova za nju)?

Uticaj “globalnog zagrevanja” na pijaću vodu (kvantitet i kvalitet).

I tako još ponešto.

I za sada jedno Ende, pa ćemo se “družiti” još.

P.S.
*** Dodato je (dan) kasnije. Ovo sam hteo da ostavim kao iznenađenje, ali ajd' i da najavim (iako ova lista nije konačna); nekako ide taman između (hemijski) čiste vode i izvorske ... mada je povezano i sa tehnologijama vode ... (pa će biti ponovo pomenuto i tamo).