Банкя

Prolomka je “pobedila“ u foto-finišu (bar što se objavljivanja tiče) ali je više kao kod tenisa, obe vode su bile u polufinalu (pa su na istom nivou).

Dakle, sasvim sigurno da vode sa više minerala mogu biti jednako dobar ili bolji izbor, ali je sigurno da je većina vodovodskih voda takva (umerene do znatne tvrdoće i svakako ispod 500 mg/l ukupno), pa je značaj voda koje su meke (nizak sadržaj Ca i Mg) ipak veći (ako se već kupuju). Naravno, posebna priča su visokomineralizovane vode (naročito sa visokim sadržajem Mg) ali o njima nešto kasnije.

Банкя je po nastanku i rezervoaru veoma bliska (već opisanoj) Gornjoj Banji, ali je po sastavu (makar jona koji čine “tvrdoću” vode) prava “posestrima” Prolom vodi, od koje se najviše razlikuje u nešto višoj (opštoj) mineralizaciji. Poseno se ističe visok (iznad 100 mg/l) sadržaj sulfatnih jona. Ostalo je slično, nešto veća tvrdoća u odnosu na Prolom ali i dalje veoma niska te skoro dvostruko više natrijuma. Ove specifičnosti sastava utiču na veoma poseban (jako dobar) ukus ove vode. Za navedenu sličnost sam smatrao pre svega sličnu tvrdoću, sadržaj hidrogenkarbonatnih i kalijumovih jona te pH vrednost. Zbog različite geneze i ne baš sličnog (ukupnog) hemijskog sastava, ove vode su daleko od iste grupe (čak).

Ova voda je pravi biser među vodama, jer je gotovo idealna kao “glavna” (primarna) voda za piće. Naročito u letnjem periodu. Od “idealnosti” je deli uglavnom nešto viši sadržaj natrijuma (koga ne smatram preteranim, ali je svakako iznad proseka za standardne, vodovodske ili flaširane, vode). Odlikuje je visoka baznost, koja je (slično Prolom vodi) na gornjoj granici “standardne” (vidi prethodne tekstove) vode za piće (po čuvenoj, navedenoj, preporuci evropske komisije).

Opis (zvanični): Prirodna mineralna voda Bankya dobija se iz bušotine TK 1 "Ivanyane" u gradu Bankya. Karakteriše je izuzetna prirodna čistoća, stabilan fizičko-hemijski sastav i niska mineralizacija. Bankya voda duguje svoju prirodnu čistoću činjenici da je vadi sa dubine od 740 metara. Zbog niskog sadržaja minerala (ukupna mineralizija vode Bankje 327,87 mg/l) i ugodnog svježeg okusa prikladana je za svakodnevnu upotrebu.

Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (podaci sa etikete; saglasno Sertifikatu Ministrarstva zdravlja № 94 od 30.05.2012 god.):

Suvi ostatak na 180 °C: nije dat

Opšta mineralizacija:  327,87 mg/l

Električna provodljivost: 420 mS/cm

(prilična, zbog relativno visoke mineralizacije, za jednu jako meku vodu, ovo je u rangu većine vodovodskih voda za piće)

pH: 8,71 (veoma precizno dato, uslovljeno analizom, zbog arterškog porekla ne bi trebalo da odstupa mnogo, tako da se može uzeti 8,7 ± 0,3)

U svakom slučaju spada u (inače retke) vode sa pH između oko 8,5 (i nešto više), što je za vodu koju najviše pijete preporučljivo (nije, naravno, obavezno, sasvim je o.k. i 7,5 ali ipak da naglasim jer je o.k.).

Hemijski sastav:

Anjoni	mg/l	Katjoni	mg/l
Cl-	11,64	Na+	84,21
F-	0,51	K+	0,57
SO42-	107,20	Ca2+	8,29
NO3-	N/A	Mg2+	N/A*
HCO3-	72,20	CO32-	7,00

* sadržaj nije dat; može se smatrati “manjim od 1 mg/l” (moguće da je čak < 0,1 mg/l)

Gotovo identičan sadržaj hidrogenkarbonatnih jona sa Prolom vodom (razlika je cca. 0,5%). Ipak, nešto je veći jer je kod Prolom vode dat kao ukupan (zajedno sa karbonatnim jonima) a ovde je (pravilno i precizno) posebno dat sadržaj karbonatnih jona. Ovo je uslovljeno hemijskom (preciznije, termodinamičkom) ravnotežom na pH vode; ispod pH=9 je još uvek dominantno prisutan hidrokarbonatni jon, ali je već za pH > 8,5 prisutan i “slobodan“ karbonatni jon, da bi se već trebao navesti i na etiketi.

Konkretno, ovde je odnos Hid. Karb. i Karb. Jona približno 10:1.

Tvrdoća vode: 1,16 °dH

Nitratni jon nije dat, verovatno ga ima u maloj koncentraciji (svakako ispod 1 mg/l ).

Komentar sastava: 

VEOMA POSEBAN! (svakako je kombinacija rastvora NaHCO3 i NaSO4 veoma niske koncentracije).

Prva primedba, svi joni su dati sa najmanje jednom značajnom cifrom viška, ne shavtam čemu tolika "preciznost" (tačnost nije sigurno), (bar) jedna "decimala" je tu svakako suvišna (nema nikakav značaj, osim možda "psihološki", no onima koji ne čitaju ne znači a oni koji čitaju pa "bode oči").

Relativno visok sadržaj natrijuma vodi daje ukus (razlikuje je od destilovane, inače bi bila blizu istoj). On jeste značajno viši od "niskog sadržaja" Na za vode (do 20 mg/l) pa i skoro duplo veći od Prolom vode ali je i dalje dovoljno nizak da do 1 lit. ove vode neće remetiti bitno čak ni restriktivne dijete (po pitanju Na), ali je ipak 100-nak mg od dozvoljenih (npr.) 500 nešto što ukazuje na konsultaciju sa lekarom (možda ograničiti unos na litar dnevno). Za sve ostale ovo NIJE (nikakav) problem. Ovde je primedba “jača” nego za Prolom vodu.

Sadržaj ostalih minerala je dovoljno nizak da obeshrabri pokušaje pijenje destilovane vode.

Tvrdoća vode je niska i po tom parametru je svakako veoma meka voda. Tvrdoće ima ali tek cca. 1 stepen (cca. 20 mg/l ekvivalentnog CaCO3). Može se smatrati idealnom vodom za piće, uz povremeno pijenje voda sa višim sadržajem Ca i Mg jona.

Ovo ipak opominje da je dugotrajno i isključivo pijenje ove vode (ali u veoma duugoom periodu) nešto što bi trebalo da se radi u dogovoru sa lekarom, a ranije pominjane studije bi rekle da time čak (iako malo verovatno) možete povećati rizik u vezi sa kardiovaskularnim problemima. Lično nisam posebno ubeđen u to, ali ostaje da je oblast NEDOVOLJNO istražena (vidi tekstove o pijenju destilovane vode).

Uz kvalitetan unos Ca i Mg hranom i dodatnom vodom sa (makar) srednjim (uobičajenim) sadržajem ovih metala, NE BI trebalo da bude ikakvih problema čak i da Банкя bude osnovna voda za piće.

Svakako, ovim (malom tvrdoćom), kao i visokom alkalnošću, se (prosto) NAMEĆE kao dodatna (dopunska) voda za piće u dugom vremenskom periodu.

Flouridnog jona ima (za mene i po meni) IDEALNIH 0,5 mg/l !!

Ovo je praktično idealna koncentracija za vodu koju primarno pijete. Zvanično joj malo nedostaje (0,7 mg/l se obično uzima kao donja granica), ali u nekim zemljama je idealno od 0,5 do 1.0 mg/l (npr. Indija), te bih ovo uz veliku potrošnju (“dovoljnu”, npr. 2 lit. dnevno) uzeo baš kao idealno. "Fluoro paničari" (čak i neke moje kolege?! Neverovatno, zar ne?) bi uglavnom bili zadovoljni iako bi uzeli ovo (zapravo) kao gornju granicu koncentracije i nešto što može da se pije a da “nije toksično”. Znači to je i za njih nešto kao prelazna ocena (2-, šestica od 10).

Racionalno, ovo je nedovoljno ali uz pravilnu ishranu i prosečne suplemente fluora (makar zubna pasta isključivo) sigurno nije problem.

Ocene:

Formalni sastav 8/10, Sastav* 9/10, subjektivni utisak 9/10, ukus 9/10**, posebnost sastava 10/10, izbalansiranost sastava 9/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 8/10, pogodna kao dopunska voda 9/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 90/100.

*sa subjektivnom primesom (ali cepidlački).

** prilično „neutralan“ (normalan), ali manje nego Prolomka ili Gornja Banja. U odnosu na njih dve ukus je drugačiji. Malo više “banjski”, naročito “arteški” i deluje alkalnije (baznije) iako to nije (verovatno zbog više mineralizacije, naročito zbog visokog sadržaja sulfatnih jona, i relativno visokog sadržaja natrijumovih jona).

Kategorija (vrsta):  meka (umereno tvrda) voda, bazna, relativno niske mineralizacije (daleko od “ultra-niske”). Po sastavu: kao što sam i sam naveo (Ca//Na hidrogenkarbonatna, i sulfatna).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično jedna od češćih koje koristim (kad god mogu). Pre svega kao (“običnu”) pijaću vodu. Može biti i primarna voda, ali ostaje sumnja da je za to idealna (kao i Prolom i Gornja Banja ali iz drugih razloga). Svakako je idealna ako se koristiti kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (čest slučaj u Srbiji i šire u regionu (Balkanu). Idealna u količini od 1,0 do 1,5 litar (bez ikakvih potreba za konsultacijama sa medicinskim stručnjakom), odnosno oko 50% vašeg ukupnog unosa vode u dužem periodu.  Zbog (uopšte) niskog sadržaja minerala, a naročito Ca i Mg može (treba) se kombinovati i sa normalnim vodovodskim ali i (posebno, makar u manjoj količini) visoko mineralizovanim vodama.

Zbog skoro idealnog sadržaja fluora, osim zubne paste ništa drugo vam (od “suplemenata” fluora; za održavanje zdravlja zuba) ne treba.

My absolutely  (moja apsolutno) NO. 2, 3 ili 4?

Svakako ne, ali zaista ima jedinstven sastav i uopšte je posebna voda.

Jednostavno vode bogatije mineralnim materijama osim ukusa imaju i poseban značaj, iako o njima nešto kasnije (dve kategorije, visoko mineralizovane i jednostavno nisko mineralne ali veće tvrdoće, neke od njih su i najpoznatije uopšte).

Možda i moja no. 3 „dopunska“ voda.

Relativno niska ocena ne treba da se uzima kao neki apsolutni kriterijum; 9 od 10 je vrlo visoko a više od toga je zbog toga što je jako niske mineralizacije i nešto većeg sadržaja natrijuma te možda i previše sulfatnih jona (makar time ličila na čuveni Vittel, makar “trećinski”). Na kraju krajeva ako (ikada) budem pravio liste, biće tu i kategorija “banjskih voda” gde će svakako biti, kao i Prolomka i više rangirana („boda“).

Dakle, OVO SU OCENE ZA VODU (VODE) KAO PIJAĆU (PIJAĆE).

Samo da podsetim.

Shodno tome razlike od po bod ili dva nisu od većeg značaja, tj. više je stvar ukusa. To što ovakva (i prethodno razmatrane) vode nemaju “apsolutnih 100” je samo odlika toga da prirodni izvori imaju svoje posebnosti ali su retko kad jako izbalansirani.

Leti je voda skoro idealna (malo više natrijuma nije problem, već može biti i korisno) kao i za one koji se bave sportskim aktivnostima.

Zapažanja:  I pored visoke pH vrednosti, Bankja nema izrazito alkalan (bazni) ukus, no on se više oseća nego kod nekih baznijih voda (već pominjano).

Ukus je taman specifičan i blizu idealnog (za jako meku vodu).

Ima nešto svežiji ukus od svih do sad opisanih …

NAPOMENA:

Na novijim etiketama je naveden drugačiji mineralni sastav ove vode!

Po analizi sa kraja avgusta 2017.

Na sajtu je još uvek “stari” sastav, koji je i ovde u tekstu.

Nisam sačuvao etiketu (od pre neki dan), ali ću svakako navesti isti kao dopunu.

Uglavnom:

pH = 8,33

(nije neverovatno, slična razlika je i kod Prolom vode i Voda Vode, to je ipak 5 godina razlike)

Flouridni jon: 0,48 mg/l (praktično identično)

Tvrdoća je nešto veća, Ca++ jona sada ima oko 11 mg/l što znači da je tvrdoća nekih 1,6 °dH, što je još uvek veoma nisko i po čemu spada u veoma meke vode (čak i po najstrožim kriterijumima, i to najmanje 2x manje tvrdoće od maksimalne za tu kategoriju).

Nešto više sulf. jona, ali i Na (čak nešto preko 100 mg/l).

Zbog ovoga sve što je napisano ostaje, samo je više izraženo!

Baznost je još “idealnija” i još ređa (između 8 i 8,5). To kao i sve drugo čine vodu pogodnijom kao osnovnom (za svakodnevnu i pretežnu upotrebu) ali sve manje “dopunskom”. Sadržaj Na jona i dalje nije kritičan ali je već za konsultacije za jako restriktivne dijete po pitanju Na.

Otprilike još je više “sportska” i “letnja” voda, a manje idealna kao isključiv izvor pijaće vode.

Idelna za sve kombinacije!

Uzmite da je pravi sadržaj između merenja 2012. i 2017.

Ovo je i opomenama da se sadržaj ne uzima “na dve decimale” jer je izvesno da u vašoj flaši nije baš onaj sa etikete. Prirodni izvori (makar i stabilni) uvek imaju izvesne varijacije, od po par % u toku sezone a na više godina i veće (kao što se iz priloženog vidi).

Lična kategorija vrsta: Omiljena. Kombinacija osnovne i dopunske (vode).

Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Preporuka. (Recommended)

P.S.

1) Komercijalni slogan:

Банкя – Извор на живот!     

Zvuči zaista dobro. Doduše pomalo je “otrcana fraza” ali i dalje je o.k.

2) Geološki voda je iz dela (šire Sofijske regije) slično vodi Gornja Banja, linkovi su dati u tekstu o toj vodi.

3) Lekovitost vode u tradicionalnom smislu (definitivno) postoji. Ipak, uglavnom se ne koristi za “lečenje” (makar pomoćno) i to se NE potencira.

Još jednom napominjem da tvrdoća vode NE dovodi do kalkuloze bubrega, ali će svakako mekša voda biti dobra za takva stanja, naravno uz lekarske preporuke. Već je o tome dosta rečeno u prethodnim tekstovima. Ovde (kod ove vode) tvrdoća nije baš NULTA ali je svakako veoma niska i to je (između ostalog) JAKO preporučuje za svakodnevnu upotrebu.

4) At last but not least (na kraju ali ne i po značaju): jedno lično zapažanje:

Ova voda odlično gaši žeđ (nesumnjivo je “šampion” (ili makar na postolju, top 3 u širem regionu) među mekim vodama po ovom pitanju). Značajno za jednu meku vodu.

Uopšte, nešto svežiji i manje neutralan ukus čini da je ovu vodu lakše popiti od (jako) banjskih, tako da zaista može biti idealna za nadoknadu vode uz sportske aktivnosti što zakupac (koncesionar) izvora (Coca-Cola, Hellenic) posebno naglašava.

Neko će reći, “a pa da, kapitalistička posla” (aludirajući na veliku kompaniju, ne tako popularnu, naročito kod onih koji se bave alternativnom medicinom i sličnim), no uzmite to ne kao minus nego (baš) plus – takva (ozbiljna i velika) kompanija SVAKAKO veoma BIRA koje će izvore ekspoatisati. Osim čisto ekonomskih interesa, očigledno da je ova voda prošla “sito i rešeto” analiza vrhunskih stručnjaka (raznih oblasti).

Više informacija na:

http://www.bankia.bg/bg/home/

Sajt je inače moderan i prilično dobro napravljen. Ima sve relevantne informacije ali bi (makar linkovima) mogli da se dopune geološkim informacijama.

Naravno, shodno velikom kapitalu (i vlasniku) sajt je pretežno komercijalnog karaktera.

Kao i kod Rosa vode (jedna od sledećih; btw. dodatni dokaz da u C-C kompaniji znaju posao, doduše sa tolikim kapitalom i mali Perica bi od tri vode iz Bugarske i Srbije izabrao obe ove) potencira se briga za ekologiju (“plant bottle”, tj. PlantBottle™) i njihova voda kao ona koju trebate stalno piti a naročito ako (kad) se bavite sportom.

Tu su i informacije za distributere i uopšte prodavce, ali vredi pogledati sajt.

Prolom voda

Ovamo, onamo, hoću-neću, pa ipak, morao sam da prelomim.

Izbor je ipak pao na niskomineralizovane vode (ovo ne isključuje potrebu za onim visoke mineralizacije, ali njih bih ipak ostavio kao dopunske, baš kao „suplemente“).

Od njih, IPAK one bazne, ako ništa drugo, one su (čini se) ređe.

Vode visoke alkalnosti nisu baš „vode mladosti“ a i nizak sastav teških metala (pa i šire minerala) se skoro i podrazumeva (većina soli metala, bar onih kojih u vodama ima, nisu rastorne na visokim pH vrednostima (vrlo uslovno i vrlo uopšteno rečeno)). Tako da ono čemu se mogu pohvaliti ide (praktično) kao podrazumevana vrednost (default) a predstavlja se kao nezavisno (dva nezavisna benefita).

Iako se uzimaju kao „lekovite“ kod kalkuloza (u bubregu), opet (moram) da podsetim da za sam nastanak ni tvrđe vode nisu „odgovorne“ (dobro nisu ličnosti, mada ih skoro takvima tretiram, ako već voda ima „pamćenje“ (pa sad kakvo god, i kako god nama neprijemčivo) mogu imati i „ličnosti“). To je poremećaj metabolizma sa mnogostrukim uticajima, a bez uticaja proteina (od apsorpcije minerala do mineralizacije u organima za izlučivanje) nema ništa, tako da ostaje da treba (za takve slučajeve) piti što više vode, ne mora biti ni izuzetno meka, ali ima logike u tome da izostanak (prostih) rastvornih soli ne može (bar) da škodi, tj. može biti od toga i benefita (ako je kalkulus na bazi karbonata ili mu je „promoter“ (medicinska struka će mi oprostiti ako nisam baš najstručniji u korišćenju izraza) kalcijum (kalcijumovi joni, koji naravno – ne dospevaju direktno iz vode kao takvi).

Nije nemoguće da poremećenu ravnotežu možemo lakše povratiti korišćenjem ovakvih voda ALI uvek uz savet lekara i ne samo njima (moguće je da su potrebni i medikamenti ili u najgorem slučaju i intervencija, hiruška, ovakva ili onakva (makar ultra-zvučno „razbijanje“).

Bilo kako bilo, u preventivne svrhe će veća količina tečnosti biti od koristi a po tradicionalnoj mediciji od ovakvih voda, bolje nema.

E sad, dodatna dilema je bila Prolomka ili (po hemijskom sastavu „posestrimom“) Bankia (vrlo „uslovno“ jer genezom su možda tek „sestre od tetke“, makar zbog vulkanskog porekla ali ne više od toga). Tu sam prelomio, ne po „patriotizmu“ već pre svega po nižem sastavu minerala uopšte, naročito natrijuma. Dodatno će neki naći da je i niži sastav fluora dodatni benefit, što objektino ne mora da bude a meni lično čak i nije (Bankijinih 0,5(1) je prosto idealno). Kao perce koje je povuklo tas na vagi bio je i ukus, koje je neutralniji (makar možda i bljutaviji, strogo gledano) kod Prolom vode („Prolomke“).

Na kraju krajeva, nije mnogo ni bitno, kasnim iz drugih razloga („no can do“).

PROLOM VODA

„Izvor Prolom vode se nalazi na istočnim padinama planine Radan, koja pripada najstarijem vulkanskom masivu na ovim prostorima.“ Radan planina jeste u ne mnogo naseljenoj oblasti (naročito nema teške industrije u blizini) što jeste činjenica koja se navodi i na zvaničnom sajtu.

Na sajtu ćete naći moguća lekovita svojstva od kojih su neka i klinički ispitana. Blog nije namenjen takvim primenama, već preporuci za svakodnevno pijenje vode u svrhu održanja dobrog zdravstvenog stanja i kondicije, gde ova voda svakako zauzima visoko mesto.

Opis (zvanični): Prolom voda pripada grupi niskomineralizovanih, visokoalkalnih, bikarbonatnih voda.

Dodatno: pripada grupi „natrijum-hidro-karbonatnih“, silicijumskih, alkalnih, oligomineralnih i hipotermalnih voda.

(što jest' jest'; nemam šta tu da dodam; osim da je epitet „silicijumskih“ tek graničan zbog relativno niskog sadržaja Si)

Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (podaci sa etikete):

Suvi ostatak na 180 °C: 148 mg/l (ovo i nije tako malo ali je pretežno od NaHCO₃).

Temperatura vode: 29-32 °C (hipotermalna, al' „prava banjska“).

Opšta mineralizacija:  (*) mg/l (nije data, ovo je računski prema sastavu);

*bez metasilicijumove kiseline

pH: 8,8 – 9,2

(ovo je navedeno na sajtu, na etiketi (novoj) je 8,8 a na staroj je bilo 9,2)

U principu se više slažem da se ovako predstavi jer je bliže istini. Moja lična merenja (u toku izrade doktorata) su pokazivala oko 8,9 (skoro zakucano na „tri osmice“ (8,88) a išlo je od 8,75 do blizu 9); u drugim vremenskim periodima i do 9,1 (mislim da nisam došao do 9,2 no ne isključujem da je moguće).

Osim toga, smatram vrednost od oko (blizu) 9 skoro idealnom (dobro može i manje ali za malo „mineralizovaniju“ vodu).

CO2 (g/l): 0,0 mg/l

(dobro, ovo je naglašeno ali nije NEOPHODNO, podrazumeva se (na pH od približno 9)

Hemijski sastav:

Anjoni	mg/l	Katjoni	mg/l
Cl-	2,00	Na+	47,80
F-	0,12	K+	0,50
SO42-	3,00	Ca2+	3,00
NO3-	N/A	Mg2+	0,10
HCO3-	72,60

Silicijum (kao "metasilicijumova kiselina"): 3,25 mg

Tvrdoća vode: "ukupna" je data kao manja od 1,0 °dH (na sajtu) a na etiketi kao "manje od 0,2 °dH; računski:0,443 °dH odnosno 7,91 mg CaCO_{3
(napomena: svi katjoni, osim natrijumovog, su dati kao "manje od" pa je računski data tvrdoća, zapravo maksimalno moguća, u principu je manja od 0.4 nem. stepena ili 7 mg CaCO3).}

Nitratni jon nije dat, verovatno ga ima u maloj koncentraciji (svakako ispod 1 mg/l ).

Komentar sastava: 

VEOMA POSEBAN! (svakako je skoro čist rastvor NaHCO3 konc. nešto veće od 0,001 mol/l).

Prva primedba, svi joni su dati sa najmanje jednom značajnom cifrom viška, ne shavtam čemu tolika "preciznost" (tačnost nije sigurno), (bar) jedna "decimala" je tu svakako suvišna (nema nikakav značaj, osim možda "psihološki", no onima koji ne čitaju ne znači a oni koji čitaju pa "bode oči").
Relativno visok sadržaj natrijuma vodi daje ukus (razlikuje je od destilovane, inače bi bila blizu istoj). On jeste viši od "niskog sadržaja" Na za vode (do 20 mg/l) ali je i dalje dovoljno nizak da do 2 lit. ove vode neće remetiti bitno čak ni restriktivne dijete (po pitanju Na), ali je ipak 100-nak mg od dozvoljenih (npr.) 500 nešto što ukazuje na konsultaciju sa lekarom (možda ograničiti unos na litar dnevno). Za sve ostale ovo NIJE (nikakav) problem, više ćete natrijuma uneti kriškom ili dve hleba (standardnog).
Ako je kod hrane "nizak sadržaj Na" ispod 50 mg/porciji, onda je ovde ta "porcija" svakako velika (ceo litar), i svakako je za par čaša dnevno nepotreno i pominjati (sadržaj natrijuma). Ipak, možda ovim nije idealna za odojčad što svakako treba proveriti sa pedijatrom.

Sadržaj ostalih minerala je dovoljno nizak da obeshrabri pokušaje pijenje destilovane vode. Metasilicijumove kiseline ima ali ona nije posebno zastupljena u ovoj vodi, no svakako je dodatno "oplemenjuje".

Tvrdoća vode je izuzetno niska i po tom parametru je svakako vrhunska (ako se mala vrednost uzima kao pozitivna). Praktično NEMA tvrdoće. U odnosu na destilovanu vodu, conc. Ca i Mg skoro i da nisu od značaja.
Ovo ipak opominje da je dugotrajno i isključivo pijenje ove vode nešto što bi trebalo da se radi u dogovoru sa lekarom, a ranije pominjane studije bi rekle da time čak (iako malo verovatno) možete povećati rizik u vezi sa kardiovaskularnim problemima. Lično nisam posebno ubeđen u to, ali ostaje da je oblast NEDOVOLJNO istražena (vidi tekstove o pijenju destilovane vode).
Uz kvalitetan unos Ca i Mg hranom i dodatnom vodom sa (makar) srednjim (uobičajenim) sadržajem ovih metala, NE BI trebalo da bude ikakvih problema čak i da Prolom(ka) bude osnovna voda za piće.
Svakako, ovim (malom tvrdoćom), kao i visokom alkalnošću, se (prosto) NAMEĆE kao dodatna (dopunska) voda za piće u dugom vremenskom periodu.

Flouridnog jona ima tek 0,12 mg/l i to je u Srbiji uobičajena (mada, najverovatnije, nedovoljna) koncentracija. "Fluoro paničari" (čak i mnoge moje kolege?! Neverovatno, zar ne?) bi uglavnom bili zadovoljni (iako bi ih moja vodovodska voda još više ushitila (sa "0,0", tj. sličnom vrednošću).
Racionalno, ovo je nedovoljno ali uz pravilnu ishranu i prosečne suplemente fluora (makar zubna pasta isključivo) ne bi trebalo (za većinu) da bude problem.
Lično sam skoro (ali skoro) umislio da mi se zubi više kvare pri pijenju voda bez fluora (ah, naučnik u meni kaže da pored drugih faktora i neprezicne statiskike i uopšte evidencije, nije objektivno), ali čak ni uz taj (subjektivni) stav, ne bih ovo uzeo kao preterano negativno (no, ipak moram, makar koliko malo).

Ocene:

Formalni sastav 8/10, Sastav* 9/10, subjektivni utisak 9/10, ukus 8/10**, posebnost sastava 10/10, izbalansiranost sastava 8/10, pogodna za svaki dan 9/10, pogodna kao jedina voda 8/10, pogodna kao dopunska voda 10/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 89/100.

*sa subjektivnom primesom (ali cepidlački).

**prilično „neutralan“ (normalan), posle „normalne“ (vodovodske ili umereno tvrde flaširane) deluje „ustajalo“ i pomalo bljutavo, ali samo ako se pije „neposredno posle“.

Kategorija (vrsta):  meka (umereno tvrda) voda, bazna, relativno niske mineralizacije (daleko od “ultra-niske”). Po sastavu: kao što sam i sam naveo (Ca/Mg/Na hidrogenkarbonatna).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično jedna od češćih od onih koje koristim. Pre svega kao (“običnu”) pijaću vodu. Može biti i primarna voda, ali ostaje sumnja da je za to idealna. Svakako je idealna ako se koristiti kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (čest slučaj u Srbiji i šire u regionu (Balkanu). Idealna u količini od 0,5 do 1,0 litar (bez ikakvih potreba za konsultacijama sa medicinskim stručnjakom), odnosno od 20 do 50% vašeg ukupnog unosa vode u dužem periodu.  Zbog (uopšte) niskog sadržaja minerala, a naročito F, Ca i Mg može (treba) se kombinovati i sa normalnim vodovodskim ali i (posebno, makar u manjoj količini) visoko mineralizovanim vodama.

Zbog niskog sadržaja fluora, konsultovati se sa stomatologom o potrebi dodatnih suplemenata fluora ukoliko se koristi kao primarna u dužem periodu.

My absolutely  (moja apsolutno) NO. 3 ?

Svakako ne, ali zaista ima jedinstven sastav i uopšte je posebna voda.

Možda i moja no. 2 „dopunska“ voda.

Relativno niska ocena ne treba da se uzima kao neki apsolutni kriterijum. Blizu 9 od 10 je vrlo visoko a više od toga je zbog toga što je jako niske mineralizacije i nešto većeg sadržaja natrijuma te ukusa koji nije (baš) poseban. Na kraju krajeva ako (ikada) budem pravio liste, biće tu i kategorija “banjskih voda” gde će svakako biti preko 90 možda i blizu 95 („boda“).

Dakle, OVO SU OCENE ZA VODU (VODE) KAO PIJAĆU (PIJAĆE). U tom smislu je “Prolom voda” objektino nešto ispod prethodne dve što su ocene i potvrdile (kako sam ih pravio pre pisanja prvog teksta, time je veći značaj). Međutim u svrhu „pomoćnog lekovitog sredstva“ svakako je bolja od mnogih voda koje će imati veću (uslovno) ocenu, odnosno u samom vrhu (npr. slična „Gornjoj Banji“ ili (još nepredstavljenoj) „Bankiji“).

U svakom slučaju ocena kao pijaće vode joj svakako nije niska. I svakako je jedna od voda koju morate bar probati i povremeno piti. Za pojedine bolesti i uopšte kao dopunska voda je prosto savršena.

Zapažanja:  I pored visoke pH vrednosti, Prolom voda nema izrazito alkalan (bazni) ukus. Iznenađeni? Ja sam sve manje, ali moram da priznam da nije baš uobičajeno.

Slično „odmenjskoj“ (ali malo bolja po ovom pitanju) nema preterano SVEŽ ukus ili bar ne često (ili bar ne u svakoj situaciji) … Neutralan ukus sam po sebi ne može biti ništa loše ali ipak nije idealan. Jedva da se oseča da je voda bazna a pH 9 je na gornjoj za pijaću vodu (ne računajući „banjske vode“).

Ne, nije bezživotna, daleko od toga, ali nije ni (ono što se kaže) “puna života” ("iskričava").

Lična kategorija vrsta: Omiljena. Primarno „dopunska“ (dodatna za vodovodsku od koje je dijametralno različita).

Ne mogu a da ne pomenem da spada u skuplje vode na domaćem tržištu, rame uz rame sa nekim mineralnim a od izvorskih (pa čak i „banjskih“) je najskuplja (čisto domaća) voda na tržištu.

Naravno, na ovo utiče (relativno) jak marketing, ali pre svega duga tradicija (preko 50 godina), pozitivna povratna sprega onih koji posećuju (Lukovsku) banju, preporuke lekara, medicinska istraživanja koja su potvrdila pozitivno dejstvo kod nekih bolesti i stanja i slično.

Pogledajte (obavezno) i sajt:

http://www.prolomvoda.com

gde ćete naći više informacija, naročito u smislu lekovitosti ove vode.

(ponavljam, ovde je razmatrana pre svega kao pijaća voda)

Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Preporuka. (Recommended)

Odmenjska voda

Prototip idealne vode (Prototype of an ideal water)

(stoga, i prototip za sintetičku (pripremljenu) vodu;

consequently, prototype for synthetic (prepared) water)

Voda sa obronaka planine Čemerno (doduše ovog podatka nema na stranici kompanije koja je puni, bar ne na onoj gde je opis vode, što nije loše pomenuti čak i da ima negde kasnije). 

Naziv je verovatno dobila po selu Odmenju (ni toga nema, doduše 210 km od Beograda zvuči dobro, ali ipak je nedovoljno za opis izvora, tj. takvog nema).

No, dobro, kompanija koja flašira (puni) ovu vodu je akcenat dala na lekovitosti ove vode (legendarnoj i posredno savremenoj*).

*šta današnja medicina kaže, gde bi mogla da bude lekovita (doduše trebalo bi jače naglasiti da je (ipak i samo) pomoćno lekovito sredstvo (mada jeste tako predstavljena)).

Osim (svojom malom tvrdoćom iako ne ekstremno) standardne pomoći kod kamena u bubregu, naglašava se pozitivno dejstvo kod infekcija (!) (urinarnih, kožnih bolesti i bolesti organa za varenje).

Ovde još samo da citiram:

"Zbog svoje prirodne baktericidnosti, poznate bakterije iz grupe helico bacter pilori reaguju na Odmenjsku i u kombinaciji sa postojecom terapijom ..."

Vodite računa da ćete se izlečiti samo kako je navedeno ALI dobro je znati.

Dakle, ovim se "Odmenjska voda" pre svega svrstava u grupu banjskih voda (doduše, verovatno hipotermalna, no podatak nisam našao).

Kao sekundarno se navodi da i bez toga predstavlja odličnu vodu za piće (jednostavno), na čemu ću se više bazirati u ovom tekstu. Promotivno (dobro i moji će tekstovi, naročito za omiljene vode, biti blago promotivni) se navodi "jedinstven" mineralni sastav, no ja ću to nazvati "odličan" (kao prirodna kombinacija verovatno i izuzetan no strogo "birokratski" je tek odličan, no uskoro ću to malo podrobnije analizirati).

Još da pomenem (nisam kod prethodne iako su i za nju vezane razne legende) legendu da je izvor nastao tako što je Sveti Sava dotakao štapom kamen iz koga je potekla voda. Lepo, i u skladu sa lokacijom (Odmenje je očigledno vezano za dinastiju Nemanjića). Verovatnije je (realnije) da je Sveti Sava osveštao ovaj izvor, što je već manje u domenu mitova i legendi.

U svakom slučaju, dokumentovano je (makar) 8 vekova upotrebe ove vode, tako da je to veoma značajno (i svakako pohvalno i vredno da se pomene).

"Odmenjska voda" (Odmenjska u kasnijem tekstu) je svakako voda koju bi, da je već nema, "trebalo izmisliti" (kasnije o tome). Ide kao no. 2 (po redosledu) što ne znači da je apsolutno moj "no. 2" ali svakako nije ni daleko od toga (da ne licitiram sa "TOP 10" i slično, već sam objasnio u prethodnom tekstu).

Negde nađoj da je izvor na oko 700 m nadmorske visine što osim "banjske" ovoj vodi daje i karakteristiku (da tako kažem) "planinske vode".

Opis (zvanični): Prirodna mineralna voda sa niskim sadržajem ratvornih mineralnih materija i sa niskim sadržajem natrijuma.

Dobro ... ali nije baš najstručnije. Možda bolje zvuči ovako:

Hipotermalna (verovatno) voda niske mineralizacije, kalcijum-magnezijum hidrokarbonatna, sadrži metasilicijumovu kiselinu. Mirkobiološkim, fizičko-hemijskim i radiološkim (vrovatno, nema podataka) karakteristikama odgovara propisima za pijaću vodu. 

Sastav i fizičko-hemijske karakteristike (podaci sa etikete):

Suvi ostatak na 180 °C: 130 mg/l

Opšta mineralizacija: 279,1 (247,8*) mg/l (nije data, ovo je računski prema sastavu);

pH: 8,10

*bez metasilicijumove kiseline

Hemijski sastav:

Anjoni	mg/l	Katjoni	mg/l
Cl-	1,8	Na+	11,1
F-	0,8	K+	N/A
SO42-	4,7	Ca2+	37,7
NO3-	1,2	Mg2+	7,5
HCO3-	183	Se (mg/l)	0,9

Silicijum (kao SiO₂): 24,1 mg

Rastvoren kiseonik: 10,5 mg/l

Tvrdoća vode (nije data*): 125 mg CaCO₃ (7,00 °dH)

*ali se svakako računa pa rezultat mora biti isti

Kalijum nije dat, verovatno ga ima u maloj koncentraciji (svakako ispod 1 mg/l ).

Komentar sastava:

VEOMA DOBAR! Pre svega dobro izbalansiran.

Natrijum je u konc. MANJOJ od 20 mg/l što svakako spada u vode sa NISKIM sadržajem natrijuma. Dobro je znati, i dobro za korišćenje kod restrikcije unosa natrijuma. Svakako nije ultra niska koncentracija (nije čak ni ispod 10 mg/l) ali kao što sam prošli put rekao sve do 50 mg/l neće ugroziti čak i rigorozne dijete po ovom pitanju, tako da je konc. od cca. 10 mg/l svakako izuzetno dobra. Doduše ovo nije tako retko, u proseku to imaju vodovodske vode (širom sveta), često i manje (ovde je taman da malo “začini” (da) ukus, iako ne baš posebno, o čemu kasnije (“VOTKA”, Više O Tome KAsnije)).

Nitratni jon je u JAKO niskoj koncentraciji, što je daleko bolje od prosečnih vrednosti (čak i za jako kvalitetne vode). Iako je dozvoljeno 10 mg/l a uobičajeno (naročito za flaširane vode) ispod 5 mg/l, ispod 2 mg/l nije često. Ovo se može “zaokružiti” kao 1 mg/l što ovu vodu svakako svrstava u retke i posebne. Iako nije “ultra nisko” (ubedljivo ispod 1 mg/l) ne menja na stvari. Baš tih 0,2 mg/l meni nimalo ne smeta. Ovo (između ostalog) ukazuje na nizak (odsustvo) stepen biološkog (i antropogenog) zagađenja izvora.

Koncentracije hloridnih i sulfatnih jona su niske, ispod 2 i 5 mg/l (praktično toliko) respektivno, što je svakako dobro (zdravo) ali utiče na ukus ove vode (VOTKA).

Floridni jon (konc.) je po zvaničnim preporukama IDEALAN.

Možda je 0,5-0,6 mg/l i “idealnije” (donja granica po preporukama u (npr.) Indiji). U USA i zemljama gde se voda fluoriše, ova ne bi bila podvrgnuta ovom tretmanu, i po njihovim preporukama je ova konc. (0,8 mg/l) praktično idealna (oko 1 mg/l).

O ovome (možda) i ceo poseban tekst, ali za sada samo da naglasim da je sve ispod 1 mg/l dovoljno sigurno čak i za one koji su zabrinuti za ovo pitanje. Svakako da je već 0,5 mg/l praktično dovoljno, mada ni vodama koje imaju 1,0-1,5 mg/l ne samo da ništa ne fali nego su takve čak uzete kao dobre po ovom pitanju (unosa fluorida) od nekih autoriteta (npr. Linus Pauling Institut).

Odmenjska je svakako kao primarna (ili čak jedina) vrlo dobra po ovom pitanju. Obe strane (“ekstremisti”) mogu kombinovati sa vodama nižeg sadržaja ili višeg (ne vidim svrhu). U principu zabrinuti (opravdano ili ne) više mogu uraditi ako koriste paste za zube bez ili sa nižim sadržajem fluorida od maksimalno dozvoljenog (npr. 500 ili 750 ppm umesto 1450 ppm od dozvoljenih 1500). Meni se ovo drugo više sviđa i moja je preporuka ovoj grupi.

Oni koji su za “optimalno” unošenje fluora (4 mg dnevno za muškarce i 3 mg ua žene, i naravno manje za decu, ne znam napamet ali svako će izguglati) bi sa 2 litara “Odmenjske” dnevno i kompletnu negu zuba preparatima fluora (pasta i tečnosti za ispiranje) uz oko 1 mg dnevnog unosa hranom bili na tim nivoima.

Svakako, ništa više ne da nije potrebno, nego bi već mogli da razmisle i o smanjenju unosa fluora dentalnim preparatima (taman koliko unesu Odmenjskom).

Iskreno, iako sam za manje unošenje fluora … ali to je duga (i druga) priča za (bar) poseban tekst ili serijal.

U svakom slučaju, činjenica je da (praktično) NE postoji voda koja ne sadrži fluoridni jon, samo je pitanje koncentracije. Često je to ispod 0,1 mg/l ili tek oko te vrednosti, apsolutno ga ima i u destilovanoj vodi (jako niske koncentracije doduše.

Svakako da je bolje piti Odmenjsku nego fluorisanu vodu. Naravno kao hemičar moram da priznam da ako se koristi p.a. NaF ne mora da znači, ali … osim svega drugog (često samo “teorije zavere”) NE zavisite od “industrijskog incidenta” (veće konc. zbog kvara uređaja ili ljudskog faktora).

Tvroća ove vode je nešto što smatram OPTIMALNOM (može i nešto viša ali pre svega manja). Po nekim standardima ovo je “umereno tvrda voda” (75-150 mg/l) dok je po drugim (USA) čak i “tvrda voda” (120-180 mg/l). Ipak i po ovoj strožijoj kategorizaciji na samoj je granici (od 120 mg CaCO₃) pa bi uslovno mogla biti “umereno tvrda voda”.

Lično ja to nazivam “umereno mekom” vodom (po “starinski”) a “meke” (ultra mekim), “tvrde” (150-225 mg/l) “umereno tvrdim”.

Ovo je i po nemačkim proizvođačima detergenata “meka” voda (ispod 8 °dH). Po ovoj kategorizaciji meke su vode sve one do 8,4 dH° (strogo gledano) a srednje tvrdoće od te vrednosti do 14 dH°. Iznad su tvrde (neki drugi proizvođači uzimaju vrednosti 16 ili 18 kao graničnu za tvrdu*).

*u svakom slučaju, preko 17 su “jako tvrde” (više od 300 mg/l) i po najblažim kriterijumima za ovu osobinu vode.

Naravno, ovakva podela (proizvođača detergenata) je više u tehničkom smislu, ali uslovno se može primeniti i za pijaću vodu.

U principu VOTKA (kada tema bude neka od tvrdih voda).

Ovde samo da naglasim da je ovo tačno JEDNA ČETVRTINA gornje granice za pijaću vodu po (čuvenom) tekstu WHO-a (VOTKA, u posebnom tekstu).

Svakako će ljubitelji mekih voda prigovarati da je ovo (ipak) malo “tvrđa” a oni koji vole (visko) mineralne da je “destiluša”, no u smislu optimalnog za pijaću vodu (koju pretežno pijete i pijete svaki dan) ovo je jako dobro (VOTKA).

Visok sadržaj metasilicijumove kiseline (uglavno nedisocirane zbog umereno visoke pH vrednosti, nije navedeno na etiketi) je svakako nešto što je poželjno.

Koncentracija je u oblasti “optimalne” (nezvanično i uslovno): 20 do 50 mg/l.

Data je kao SiO₂ ali je “pravi” sadržaj* (kao H₂SiO₃) bio oko 31,3 mg/l.

* kao metasilicijumova kiselina uz aproksimaciju da je rastvor veoma razblažen (jeste blizu toga).

Prava “banjska voda” po ovom pitanju. Sigurno će koristiti kod bolesti organa za varenje i izlučivanje (naravno, nemojte se lečiti na ovaj način, nego kod lekara, ali kao “pomoćno” sredstvo svakako je o.k.).

Hidrogenkarbonatnih jona ima najviše (maseno) i čine ovu vodu pre svega hidrogenkarbonatom. Velika razlika između mineralizacije i suvog ostatka je uslovljena baš ovim (velikom konc. HCO₃^-).

pH vrednost je PRAKTIČNO IDEALNA.

U redu, još baznije vode su možda malo egzotičnije (više u modi), ali za vodu koju najviše pijete vrednost oko 8 (7,5-8,5) je idealna. Po mom ukusu (ne senzitivnom) gornji deo ove kategorije (8-8,5) je svakako nešto čemu treba težiti (naravno, ne po svaku cenu i ne samo po sebi). Na starijoj etiketi mi se čini da je pisalo 8,3 ali više nisam siguran (eh, sećanje je varljiva stvar). U svakom slučaju u kategoriji je koju sam naglasio, a u par merenja sam bio (nisam doduše odavno i ako se dobro sećam) u 7,95 do 8,25 što potvrđuje da je analiza referentna (blizu prosečne) po ovom pitanju. Naravno, kod voda koje nisu arterske (“brže cirkulacije”, kraćeg vremena vodenog ciklusa) sve vrednosti (pH i sadržaj minerala) više osciluju, ali kod kvalitetnih izvorišta to je umereno (mislim da je i ovde slučaj).

Kao zanimljivost mogu navesti da je pH vrednost identična prosečnoj okeanskoj vodi (pH=8,10). Neko bi iz ovoga izvukao zaključak da je zbog toga idealna (pada mi na pamet) ali moram potsetiti da je to trenutna pH vrednost i da se ona tokom miliona godina neznatno menjala (čak i na početku pa i sredini veka nešto je bila baznija, oko 8,25 no možda je i do merenja i metodologije razlika … pominjano “zakišeljavanje” okeana i mora jeste u toku ali za sada je efekat neznatan (podsećam da su mnoge “prosečne” morske vode u većini slučajeva ispod pH=8, a one su definisane od tridesetih do šezdesetih godina XX veka). Ostaje da se vidi ali bi u toku (do sredine) XXI ovo moglo biti i 8,0 (nadam se ne manje od toga).

To što ima SELENA nije “ni tamo ni vamo”. Ima ga cca. 10x manje od dozvoljenog (nije štetno ali da li je i korisno, teško je reći, verovatno ne (bar ne mnogo, za to bi trebalo da je bliže granici dozvoljenog, no onda je i toksičnost blizu dozvoljenoj). Ova izuzetno mala koncentracija (ali izmerena) ne utiče ni na miris ni na ukus (što je dobro).

Dodatne napomene:  Na sajtu su navedeni sistemi kvaliteta za firmu ali ne i posebni za “Odmenjsku” … nešto mi se čini (ili sam to “sanjao”) da se pominjao Frenzius Institut kao neko sertifikaciono telo ili tako nešto … sada toga nema (ili samo ne mogu naći). IFS (International Food Standard) ISASert-a… lepo ali uz HACCP ne znam čemu (uobičajeniji je ISO 22000, no manje je bitno). Navodi se i “potvrda” lekovitosti (verovatno kao pomoćnog lekovitog sredstva) od strane Medicinskog fakulteta – odseka za balneoklimatologiju; no dokument nije priložen (ostaje da im “verujemo na reč”).

Ocene:

Formalni sastav 9/10, Sastav* 9/10, subjektivni utisak 9/10, ukus 8/10, posebnost sastava 9/10, izbalansiranost sastava 9/10, pogodna za svaki dan 10/10, pogodna kao jedina voda 10/10, pogodna kao dopunska voda 9/10, pogodna kao osnovna voda uz dopunsku (dopunske) voda (vode) 10/10.

Ukupno: 92/100.

*sa subjektivnom primesom (ali cepidlački).

Kategorija (vrsta):  meka (umereno tvrda) voda, bazna, relativno niske mineralizacije (daleko od “ultra-niske”). Po sastavu: kao što sam i sam naveo (Ca/Mg/Na hidrogenkarbonatna).

Glavne (subjektivne) primedbe:  Lično jedna od češćih od onih koje koristim. Pre svega kao (“običnu”) pijaću vodu. Može biti i primarna voda koju bi pili svakodnevno. Može se koristiti kao dopuna ako vam je vodovodska voda (jako) tvrda (slučaj u Boru, u većem delu Beograda takođe, itd.) ali mora da ide u većem procentu za tako nešto (oko 50%) inače slaba vajda. Može biti dopunski izvor (prirodnog) flura, može se kombinovati i sa visoko mineralizovanim vodama.

My absolutely  (moja apsolutno) NO. 2 ?

Ne baš. (uzgred (Btw) zar nije “bolja” od prethodne (sa “prosečnom ocenom” za 0,1 više (9,2 vs 9,1). Šablonski tako izgleda ali neke osobine više cenim. Osim toga ukupan utisak je bolji kod prethonde. Na kraju krajeva ako (ikada) budem pravio liste, biće tu i kategorija “banjskih voda” gde će prethodna biti na oko 9,5 a Odmenjska možda i neće biti u toj kategoriji (ili uslovno, teško je i proceniti ocenu u takvoj jer je sastav dat veoma skromno, kao za (čisto) pijaću vodu). Ne mogu ni da se ne osvrnem na ukus koji ipak ima značaj, možda i u nijansi ispred nekih od kategorija koje su ocenjene.

Dakle, OVO SU OCENE ZA VODU (VODE) KAO PIJAĆU (PIJAĆE). U tom smislu je “Odmenjska voda” objektino nešto iznad “Gornje Banje” što su ocene i potvrdile (kako sam ih pravio pre pisanja prvog teksta, time je veći značaj).

U svakom slučaju na veoma visokim je pozicijama (u širem regionu sigurno u TOP 10).

Zapažanja:  I pored relativno visoke pH vrednosti te značajne količine kiseonika u njoj, OV (“Odmenjska voda”) ima vrlo NEUTRALAN ukus (skoro kao destilisana voda, naravno ne baš toliko). Dakle, bez mirisa, boje i ukusa? Skoro.

Iznenađuje pre svega da nema SVEŽ ukus … naravno nema ni barski, ali čak i sveže destilovana voda (od par dana) može imati više “svežine”. Naravno, donekle zavisi od pakovanja i opreme (te da li se voda tretira ozonom (a ne pominje se) ili se kod punjenja koristi inertni gas (azot). No, odmah po otvaranju i 24h posle, različite “šarže” … sve se čini da primedba ostaje. Neutralan ukus sam po sebi ne može biti ništa loše ali ipak nije idealan. Ne oseća se da je voda bazna što doduše za tek 8,1 i ne treba očekivati.
Btw (uzgred) vode sa pH = 8 (±0,3) imaju najbolji ukus, ali uvek ima izuzetaka (ukus svakako nije najvažniji ali za vodu koju najviše pijete svakako je jedan od važnijih kriterijuma).

Ne, nije bezživotna, daleko od toga, ali nije ni (ono što se kaže) “puna života” ("iskričava").

Lična kategorija vrsta: Omiljena. Primarno voda za svakodnevnu upotrebu*.

Konačna (ukupna) (pr)ocena u zagradi komercijalna:  Jaka preporuka. (Best Buy)

* pogodna kao “singl” (jedina) voda za piće (naravno bolje je dopunjavati čak i idealnu, a OV je šire u toj kategoriji “idealnih” po tom pitanju (IMO).

DODATAK (addendum)

1) U podnaslovu sam rekao da je ovo “prototip” za idealnu vodu.

VOTKA ali uz samo kratke napomene. Za sada shvatite ovo kao “računovodstveno” datu “idealnu vodu” (iako to nije).

Dakle šta bi idealna voda trebala (mogla) da ima drugačije od “majke prirode” i Odmenjske?

Pre svega mogla bi imati manje Ca i/ili više Mg.

Ako sam kod GB kod formalnog sastava dao relativno nisku ocenu (za svakodnevnu pijaću vodu, za banjsku će ocene biti veće) tu sam morao da odbijem nekoliko stvari (manjak F, kod “sastava” (sub.) manji odbitak; to što nije “niskog sadržaja Na, kod druge ocene sastava minimalno smanjenje; što je visoke pH vrednosti (više od 9) i slično, ovo je glavno (nedostatak Mg i izuzetno mali sadržaj Na takođe, kod formalnog sastava je morao da snizi ocenu).

Dakle, ovde bi se moglo (formalno) zameriti to što nije još malo mekša (bar oko 100 mg/l CaCO₃) i odnos Ca/Mg (iako je oko 5 što nije loše obično se uzima kao 2:1 do 4:1). Naravno ovo bi moglo da prođe kao “9,5” ali je prelomio nedostatak drugih analiza (sigurno je sve ispod granice dozvoljenog ali nije svejedno da li je i ceo red veličine ili ne). Osim toga, više od 250 mg/l TDS (od maksimalno 500 mg/l za nisko mineralizovane) je nešto što je baš graničan slučaj (po mojem shvatanju i kategorizaciji) vode VEOMA niske mineralizacije. Graničan jer se uklapa ispod 250 bez silicijuma ali “tvrdo” na granici.

“Idealka” bi mogla da ima nekih “samo” 5 mg/l više Mg. Jeste da je ovako unutar granica po WHO u vezi tvrdoće (makar za Ca), ali bi ovako i njihov odnos bio oko 3:1. Naravno, da bi i tvrdoća bila nešto niža onda bi 10 mg/l manje Ca i (tek) par mg/l više Mg-a bilo taman. “Fenserica” bi bila 25 mg Ca i 12,5 Mg no o tome u posebnom tekstu (gde ću se osvrnuti na Odmenjsku).

Fluor je BAŠ (po zvaničnom) ŠKOLSKI a po meni na samoj gornoj granici idealnog (0,5 do 0,8 mg/l). Što se sintetičke vode tiče, tu bi moglo da se napravi tri vrste po ovom pitanju (“low optimum”, “optimum” i “high optimum” … bar komercijalno ovo može proći) sa 0,3-0,5-0,7 mg/l. Ovo je nešto kao Gornja Banja (0,2), Banja (0,5) i Odmenjska (0,8).

Sulfata ne treba da bude mnogo u vodi, i lično volim tek oko 10 mg/l (ili manje). Po ovome OV je idealka ali bi 2x veći sadržaj mogao da “poboljša” ukus.

Natrijum je više nego o.k. a njega bi (pak) moglo biti nešto manje (iako je to čisto numeričko cepidlačenje), npr. ispod 10 mg/l (ne bi mnogo uticalo na ukus tih 20-tak % manje). Par mg kaliljuma ne bi bilo loše i slično.

Kako god, “majka priroda” često napravi odličnu kombinaciju i male “nesavršenosti” zapravo doprinose ukupnom kvalitetu pa sve navedeno u ovom smislu shvatite uslovno.

Samo kao prime mogao bih navesti šta bi bila “idealna voda” 1.1 (ako je npr. odmenjska 1.0):

Sve u mg/l

Katjoni: Ca²⁺ 30; Mg²⁺ 10; Na⁺ 8, K⁺ 4

Anjoni: HCO₃^- 150; SO₄^2- 12; NO₃^- 0,9; Cl^- 4,5 ; F^- 0,6; metasilicijumova kiselina 25

pH: 8,4 TDS: 245 mg/l (220 mg/l bez HSiO₃^-), suvi ostatak (oko) 100 mg/l. Tvrdoća: 6,5°dH.

Vrednosti su malo zaokružene i napamet date (uz elementarnu ali ne detaljnu proveru jednakosti molariteta katjona i anjona (greška unutar ±2%). Tu bi deo (zbog pH) hidrogenkarbonata bio u obliku karbonata ali ne više od par mg, pa je zanemareno. Za tačnu vrednost suvog ostatka morao bih da pregledam sve hidratisane soli što je veliki posao (bolje da se uradi eksperimentalno na napravljenoj (sintetizovanoj) vodi).

Kao što se vidi, nije velika razlika. Zato i kažem da je OV dobar uzor za traženje ili pravljenje idealne vode (naravno, moguće je više varijanti, ovo je najbliže OM, što bi bila “srednja” “idealka” (umerene tvrdoće, po svim pravilima). Svakako da bi znatno mekša voda bila još korak dalje (Ca ispod 20, Mg kao u OM uz tvrdoću ispod 5°dH i cca. 75 mg CaCO₃) , što je i manji odnos Ca/Mg koji sam pominjao kao poželjan, itd. i sl.

Naravno, ovo bi bila (1.1 i 1.2 iz prethodnog pasusa) “idealna voda” kao svakodnevna i osnovna. Za visokomineralizvone vode ne bih preporučio “idealnu” a posebno ne “sintetičku” već to zaista treba prepustiti “majci prirodi”.

Naglašavam: OV je verovatno bolja od mojih imaginacija 1.1. i 1.2 (nepotpuno data) jer NIJE sve u brojevima, srednjim vrednostima iz direktiva (zakonske regulative) gde je dato od-do, pa čak ni totalnim odsustvom nekih minerala (sintetička bi dosta toga propustila), naročito onih koji nisu definisani kao toksični (data samo metasilicijumova kiselina).

Prirodne vode uvek imaju elemente u tragovima (npr. Zn, Cu i druge (čak teške) metale (relativno niske toksičnosti, naravno u tako niskim konc.) koji u ukupnom zbiru (sinergijski) mogu dati bolji rezultat od najbrižljivije računskim putem dobijene vode (ako ništa drugo lekovitost (ili “lekovitost”) može potpuno da izostane).

2) Voda nije sa velikih dubina, pa je verovatno podložna (makar malim) varijacijama u sastavu (sezonskim; hidrološki uticaj nije zanemarljiv). Nije isključeno ni da su neke od karakteristika (fiz.-hem. i/ili bakt.) u retkim slučajevima i na graničnim vrednostima. Ostaje da se nadamo da je bar pola od navedenog u vezi sa čestim kontrolama tačno i da se takvim danima (ako ih uopšte ima) ova voda ne pakuje. Lično bih voleo da su kontrole makar “dovoljno česte” (makar u sopstvenoj laboratoriji) a i u zavodima za zaštitu Zdravlja, češće od minimalno propisanog. Nešto što bi bilo par puta ređe od najjačih brenova bi bilo idealno (košta ali …). Ne znam stvarnu situaciju ali to je moj apel i preporuka. U svakom slučaju osim arteških voda uvek je upitna stabilnost sastava vode (nešto su bolje one koje imaju višegodišnji hidrološki ciklus). Može biti i jako dobra kod planinskih voda ali često i nije. Za samu OV ne bih znao (nigde nisam našao).

3) “Ekofarm” nije firma od juče i mala (po navodima je tipična kompanija srednje veličine) ali je za delatnost (flaširanje vode) i NOVA i MALA (MIKRO).

Iako lično navijam za takve, pitanje je dugoročnog opstanka. Ne sumnjam da je primenjena dobra oprema za punjenje ali dugoročno održavanje i (pre svega) unapređivanje (toga) je upitno. Osim toga, plasman je skroman, uglavnom se mogu kupiti (PET) baloni od 5 lit. dok se flaše od 1,5 lit. (i manje) te staklena ambalaža (0,25 lit.) se retko nalaze (nikad video u Istočnoj Srbiji a ni u Bgd.).

Nije mnogo bitno za prave ljubitelje dobre vode ali ostaje da je to tržišni proizvod i kao takav pre svega mora biti dostupan (uz svo razumevanje da male kompanije od velikih trgovinskih sistema mogu samo da “nahebu kao od čvorka”, da reklamirati proizvod na TV-u (ili klasičnim medijima) može biti isto što i loženje peći na (papirni) novac, no tu je makar internet, itd. i sl.).

P.S.

1) Komercijalni slogan: NE postoji!

Zvuči zaista loše. Nešto bi na ovu temu moralo da se izmisli.

2)  Poreklo vode (hidrogeološka geneza) ne da nije pomenuto nego ni blizu.

3) Lekovitost vode u tradicionalnom smislu (definitivno) postoji. To ipak treba uzeti pre svega kao pomoćno lekovito sredstvo. Već sam to dobrano pomenuo pa da ne ponavljam (samo par reči).

Pomoć kod helio bacter-a može biti značajna, kao i kod upala mokraćnih kanala i prostate. Sigurno je o.k. i kao preventiva (manje “lečenje”) kod kamena u bubregu ali i kod mnogih kožnih bolesti.

Detoksikacija organizma (zbog sadržaja silicijuma, tj. metasilicijumove kiseline u koloidnom stanju) je nešto što bi moglo da se (takođe) pomene.

Ovo je (kao što sam u prošlom tekstu već rekao) teže potvrditi ali logika postoji.

4) Cena vode u balonima od 5 litara je veoma povoljna. Nadam se da će ostati “tu negde” (čak i uz umerenu reklamu, iako ovde važi da “kvalitetu ne treba (mnogo) reklame).

5) Voda brzo gasi žeđ što je dobra osobina. No, teško je ove vode se “napijati” … delom zbog ukusa a delom ne znam ni sam zašto. U svakom slučaju retko sam je popio više od pola litara u kraćem periodu (npr. pola sata ili sat), što kod mnogih voda nije slučaj (skoro i po litar “naiskap” (tj. u par konzumacija unutar kraćeg vremenskog perioda). Ne, nije “teška” no moram da navedem kao primećeno.

Dakle, promotivne aktivnosti su skormne ali (verovatno) u skladu sa mogućnostima kompanije. To ne uzimam (mnogo) za zlo, no sajt bi morao da bude bolji: više informacija, više novina (još stoji 2013 … o.k. možda je to vreme izrade sajta (ili poslednjeg “renoviranja”) ali moglo je i 2013, 2014 … 2017), malo bolji (moderniji) dizajn ne bi škodio, itd. i sl.

Kako god, svakako da treba posetiti i sajt kompanije koja vodu pakuje (makar stranicu (šteta što ih nije više) gde je “Odmenjska voda”).

Više informacija na: http://www.ekofarm.rs/index.php?pa_id=6